Канонско право — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот Додаје: an, uk Брише: da, no Мења: he, ru, th)
'''Канонско право''' или црквено право ({{Јез-лат|Jus canonicum ''или'' Jus ecclesiasticum}}) садржи све одредбе црквених сабора од 3. до 9. века, док се остале црквене одлуке обично називају [[правила]].
Канонско право(jus canonicum) или Црквено право (jus ecclesiasticum).
 
Канонско право у [[Православна црква|Православној цркви]] јесу само оне одредбе које је Црква донела до [[9. век]]а.
==Дефиниција==
Под канонским правом се обично подразумевају одредбе црквених сабора од 3. до 9. века, док се остале црквене одлуке обично називају [[Правила]]. Тако, у строгом смислу речи, канонско право у Православној цркви јесу само оне одредбе које је црква донела до 9. века.
 
== Римокатоличка црква ==
==У Римокатоличкој цркви==
У [[Римокатоличка црква|Римокатоличкој цркви]] канонско право обележава оно право које је већим делом садржано у њеном званичном зборнику [[Codex juris canonici]]. Његово последње издање објављено је [[1983]]. године. Осим тога, део канонског права представљају и све остале канонске одлуке донете на законит начин. Овамо припадају канонски прописи који су претходили последњем канонском праву, а нису њиме опозване, као и прописи које је касније на други начин (обично у писаним одлукама папе или његових уреда) објавила Света столица.
 
У [[Римокатоличка црква|Римокатоличкој цркви]] канонско право обележава оно право које је већим делом садржано у њеном званичном зборнику [[Codex juris canonici]]. Његово последње издање објављено је [[1983]]. године. Осим тога, део канонског права представљају и све остале канонске одлуке донете на законит начин. Овамо припадају канонски прописи који су претходили последњем канонском праву, а нису њиме опозване, као и прописи које је касније на други начин (обично у писаним одлукама папе или његових уреда) објавила [[Света столица]].
==Црквени канони или правила==
Црквени канони или правила и одредбе хришћанске етике, [[богослужење|богослужења]], дисциплине [[клир]]а, [[Монаштво|монаштва]], црквене организације и [[Јурисдикција|јурисдикције]], које су прогласили васељенски или помесни сабори. Уопштено, канони представљају црквено законодавство које формира предмет канонског права. Сем [[догмат]]а, који чини предмет вере и указује на међе Традиције, а има карактер дефиниција (ορος, finis) је канони који треба да се поштују јер су сагласни са догматском традицијом, у духу су учења вере. Канон је облик или садржај у којем се примењује учење; стога се он не може посматрати теоретски нити као допунска власт. Црква има не само моћ да указује на дисциплину клира и пастирски живот лаика него и одговорност да се изјасни у различитим ситуацијама и моментима (Дела 15,26-29; 1. Тим. 3,15). Вршећи ту власт, Црква примењује [[Икономија|икономију]], то јест користи каноне у одређеним посебним условима и у својим сталним пастирским потребама.
 
== Црквени канони или правила ==
==Саборно одређење канона==
Мада постоје посебни канони, православна канонска традиција обрађивана је саборски, да би се очувало начело: канонска сагласност у духу и канонска сагласност у догмату. Канони се односе на: [[пост]], поштовање икона светих, [[Пасх|Пасху]], брак, [[Хиротонија|хиротонију]], развод, владање клира и монаха, учествовање мирјана, јерархијске степене, поредак епархијских престола, међуцрквене односе, јавне односе итд. Канонски прописи које одређује Црква не треба да се мешају са законодавством цивилнога права које се односи на јавни религиозни живот и на хришћанску Цркву као правну институцију.
 
Црквени канони или правила и одредбе хришћанске етике, [[богослужењеБогослужење|богослужења]], дисциплине [[клир]]а, [[Монаштво|монаштва]], црквене организације и [[Јурисдикција|јурисдикције]], које су прогласили васељенски или помесни сабори. Уопштено, канони представљају црквено законодавство које формира предмет канонског права. Сем [[догмат]]а, који чини предмет вере и указује на међе Традицијетрадиције, а има карактер дефиниција (ορος, finis) је канони који треба да се поштују јер су сагласни са догматском традицијом, у духу су учења вере. Канон је облик или садржај у којем се примењује учење; стога се он не може посматрати теоретски нити као допунска власт. Црква има не само моћ да указује на дисциплину клира и пастирски живот лаика него и одговорност да се изјасни у различитим ситуацијама и моментима (Дела 15,26-29; 1. Тим. 3,15). Вршећи ту власт, Црква примењује [[Икономија|икономију]], то јест користи каноне у одређеним посебним условима и у својим сталним пастирским потребама.
==Види још==
 
[[Канон]] (у Светом Писму), [[Васељенски сабори]], [[Помесни сабори]], [[Православна црква]]
== Саборно одређење канона ==
 
Мада постоје посебни канони, православна канонска традиција обрађивана је саборски, да би се очувало начело: канонска сагласност у духу и канонска сагласност у догмату. Канони се односе на: [[пост]], поштовање икона светих, [[ПасхПасха|Пасху]], брак, [[Хиротонија|хиротонију]], развод, владање клира и монаха, учествовање мирјана, јерархијске степене, поредак епархијских престола, међуцрквене односе, јавне односе итд. Канонски прописи које одређује Црква не треба да се мешају са законодавством цивилнога права које се односи на јавни религиозни живот и на хришћанску Цркву као правну институцију.
 
== Види још ==
 
* [[Канон]] (у Светом писму)
* [[Васељенски сабори]]
* [[Помесни сабори]]
* [[Православна црква]]
 
[[Категорија:Хришћанство]]