Дојење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Правопис и/или генералне преправке |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
[[Слика:Breastfeeding infant.jpg|мини|десно|250п|Дојење новорођенчета]]
'''Дојење''' је процес у којем жена храни [[новорођенче]] или бебу [[млијеко]]м из својих [[Дојке|груди]]. Тек рођене бебе одмах у самом почетку имају [[рефлекс]] [[Сисање|сисања]] и [[Гутање|гутања]].
Ред 6:
[[Слика:ComposLatteMaterno.png|мини|десно|250п|Састав мајчинског млијека (талијански)]]
Већ прије саме [[Трудноћа|трудноће]] започиње припрема организма труднице на процес дојења. Код већине трудница на самом почетку трудноће долази до повећања груди, ширења [[Млијечне жлијезде|млијечних жлијезда]] што је најчешће праћено болом на додир и осјећајем нелагоде код трудница. [[Мамиле]] односно брадавице постају тамније, а ареоле брадавица се шире. У посљедњим мјесецима трудноће у грудима мајки се ствара такозвано предмлијеко. Изглед и количина [[Млијеко|млијека]] се мијења у првом мјесецу. Првих неколико дана је густо и жуто
==Хормонска регулација==
Ред 12:
Међутим, унаточ томе што су током трудноће присутни сви [[хормони]] потребни за лактацију, а [[млијечне жлијезде]] потпуно развијене, у трудноћи не долази до лактације. Разлог за то су високе концентрације хормона [[естроген|естрогена]] и [[прогестерон|прогестерона]], који спрјечавају учинак [[пролактин|пролактина]] на жљездано ткиво дојке.
[[Пролактин]] је [[полипептид]]ни [[хормон]] којег лучи [[хипофиза]] и који судјелује у низу биохемијских догађаја у трудноћи, а такође је најважнији хормон за биосинтезу млијека. Он омогућава [[Синтеза|синтезу]] примарног протеина
Пролактин на крају трудноће има готово десет пута већу концентацију него прије саме трудноће. Ипак, поред пролактина, за лактацију су неопходни и други [[хормони]], као што су [[инзулин]], [[прогестерон]], [[естроген]] и [[кортизол]]. Хумани плацентарни лактоген такође има лактогено дјеловање.
Ред 22:
== Исхрана дојиље ==
Према препорукама [[САД|америчког]] ''National Research Councila'' дојиља треба додатних 500 -{kcal}- за стварање млијека. Такође треба у просјеку 50% више [[калцијум]]а, [[Гвожђе|жељеза]] и [[Фолна киселина|фолне киселине]], а 10 до 25% више [[протеин]]а, [[магнезијум]]а, [[јод]]а, [[цинк]]а, [[селен]]а, [[витамина Ц]] и [[витамина Е]], [[Б-1]] и [[Б-2]] у односу на потребе жена које нису трудне. Такође, у вријеме дојења повећана је потреба за течношћу.
== Важност дојења ==
|