Дојење — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис и/или генералне преправке
мНема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Breastfeeding infant.jpg|мини|десно|250п|Дојење новорођенчета]]
'''Дојење''' је процес у којем жена храни [[новорођенче]] или бебу [[млијеко]]м из својих [[Дојке|груди]]. Тек рођене бебе одмах у самом почетку имају [[рефлекс]] [[Сисање|сисања]] и [[Гутање|гутања]].
 
Ред 6:
[[Слика:ComposLatteMaterno.png|мини|десно|250п|Састав мајчинског млијека (талијански)]]
 
Већ прије саме [[Трудноћа|трудноће]] започиње припрема организма труднице на процес дојења. Код већине трудница на самом почетку трудноће долази до повећања груди, ширења [[Млијечне жлијезде|млијечних жлијезда]] што је најчешће праћено болом на додир и осјећајем нелагоде код трудница. [[Мамиле]] односно брадавице постају тамније, а ареоле брадавица се шире. У посљедњим мјесецима трудноће у грудима мајки се ствара такозвано предмлијеко. Изглед и количина [[Млијеко|млијека]] се мијења у првом мјесецу. Првих неколико дана је густо и жуто - богато [[Протеини|бјеланчевинама]]. То млијеко се назива колострум. Послије њега слиједи прелазно млијеко током двије седмице, а потом зрело млијеко крајем првог мјесеца. У пуној [[Лактација|лактацији]] жена може "произвести" дневно од око 800 -{ml}-, па до 10001.000 -{ml}-, највише 12001.200 -{ml}- млијека.
 
==Хормонска регулација==
Ред 12:
Међутим, унаточ томе што су током трудноће присутни сви [[хормони]] потребни за лактацију, а [[млијечне жлијезде]] потпуно развијене, у трудноћи не долази до лактације. Разлог за то су високе концентрације хормона [[естроген|естрогена]] и [[прогестерон|прогестерона]], који спрјечавају учинак [[пролактин|пролактина]] на жљездано ткиво дојке.
 
[[Пролактин]] је [[полипептид]]ни [[хормон]] којег лучи [[хипофиза]] и који судјелује у низу биохемијских догађаја у трудноћи, а такође је најважнији хормон за биосинтезу млијека. Он омогућава [[Синтеза|синтезу]] примарног протеина - [[казеин]]а, неопходног за продукцију млијека. Максимална вриједност пролактина у организму је у трудноћи, а износи око 60006.000 -{ng/ml}-. Изласком [[плацента|плаценте]] долази до наглог снижења концентрације [[естроген]]а и [[прогестерон]]а те почиње неометано лактогено дјеловање [[пролактин]]а. Лактација почиње два до три дана након [[пород]]а. Ако жена не доји, траје најмање седам дана, а ниво пролактина у том случају пада на нормалу за око двије до три седмице.
 
Пролактин на крају трудноће има готово десет пута већу концентацију него прије саме трудноће. Ипак, поред пролактина, за лактацију су неопходни и други [[хормони]], као што су [[инзулин]], [[прогестерон]], [[естроген]] и [[кортизол]]. Хумани плацентарни лактоген такође има лактогено дјеловање.
Ред 22:
== Исхрана дојиље ==
 
Према препорукама [[САД|америчког]] ''National Research Councila'' дојиља треба додатних 500 -{kcal}- за стварање млијека. Такође треба у просјеку 50% више [[калцијум]]а, [[Гвожђе|жељеза]] и [[Фолна киселина|фолне киселине]], а 10 до 25% више [[протеин]]а, [[магнезијум]]а, [[јод]]а, [[цинк]]а, [[селен]]а, [[витамина Ц]] и [[витамина Е]], [[Б-1]] и [[Б-2]] у односу на потребе жена које нису трудне. Такође, у вријеме дојења повећана је потреба за течношћу.
 
== Важност дојења ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дојење