Дифракција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 9:
==Историја==
[[Слика:Young Diffraction.png|мини|200п|десно|Јангов експеримент]]
Ефекат дифракције је први пот детаљно објашњен од стране [[Франческо Марија Грималди|Франческа Марије Грималдија]] који је појави дао име полазећи од латинске речи ''diffringere'', што значи “разбити у комаде”. Резултати до којих је Грималди дошао су објављени постхумно [[1665]]. [[Исак Њутн]] је такође проучавао ефекте везане за дифракцију.
[[Томас Јанг]] је извео познати експеримент [[1803]]. године демонстрирајући интерференцију таласа на два блиска отвора. Овај експеримент му је помогао да дође до закључка да се [[светлост]] простире као [[талас]], насупрот тврдњама мноих научника да светлост има
==Дифракција честица==
По квантној теорији свака честица показује и таласне особине. Дакле и честице могу да интерферирају и дифрактују попут на пример звучних таласа. Заправо, дифракција електрона и неутрона, која је потврђена експериментом, је била битна појава за квантну механику јер је представљала јак аргумент у њену корист када су многи сумњали у њену исправност. [[Таласна дужина]] честица се назива [[де Брољева таласна дужина]] и износи ''λ=h/p'' где је h [[Планкова константа]] a -{p}- [[импулс]] ([[маса]]*[[брзина]] честице за честице које се не крећу брзинама блиским светлосној). За макроскопске објекте ова таласна дужина је толико мала да се слободно може занемарити. Атом натријума који се креће брзином од 3000м/с има де Брољеву таласну дужину од 5 пикометара -дакле чак и атоми имају јако мале талане дужине.
| |||