Ћелијско дисање — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 11 година
== Аеробна респирација ==
 
Да би аеробна респирација била могућа неопходно је присуство [[кисеоник|кисеоника]]. Ово је један од процеса који се често употребљава и при ком се разлаже пириват путем [[гликолиза|гликолизе]] и у ком пириват улази у [[митохондрије]] како би био потпуно оксидован путем [[Кребсов Циклус|Кребсовог циклуса]]. ПроудктПродукт овог процеса је енергија у облику [[Аденозин трифосфат|АТП]]-а, путем фоцфорилације НАДХ и ФАДХ2. Редуктивни потенцијал НАДХ и ФАДХ2 се претврара у додатни број молекула [[Аденозин трифосфат|АТП]]-a (имату на уму да је циљ ћелије да створи што више молекула [[Аденозин трифосфат|АТП]]-a који представљају енергију) путем [[транспортни ланац електрона|транспортног ланца електрона]] у којем је [[кисеоник]] крајњи прималац (акцептор) [[електрон]]а. Већина молекула [[Аденозин трифосфат|АТП]]-а створених у целуларној респирацији су резултат оксидативне форсфорилације, где су АТП молекули направљени захваљујући хемиосмотичном потенцијалу којим управља катализатор. У идеалним условима, разлагањем једног молекула глукозе до крајњих производа (угљен-диоксида и воде) ствара се 38 молекула [[Аденозин трифосфат|АТП]]-a у целуларној респирацији. Међутим, обично не дође до 38 молекула АТП јер се неки од молекула енергије утроше на процесе као што је транспорт пирогрожђане киселине у [[митохондрије]]. Код [[еукариоте|еукариота]] целуларна респирација се одвија у [[митохондрије|митохондријама]] а код [[прокариоте|прокариота]] у [[ћелијска мембрана|ћелијској мембрани]].
 
Аеробни метаболизам је ефикаснији од анаеробног метаболизма. Почиње са Гликолизом анаеробног метаболизма и наставља са [[Кребсов Циклус|Кребсовим циклусом]] и [[оксидативна фосфорилација|оксидативном фосфорилацијом]].
Анониман корисник