Битољ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Враћена ревизија 3075639 корисника 79.101.191.163 (Разговор) |
|||
Ред 176:
[[Слика:Catolic church bitola.jpg|мини|250п|десно|Католичката црква на Широк Сокаку, по угледу на Нотердамску катедралу, дар Битољу од Француске]]
[[Слика:Clocktower bitola.jpg|мини|десно|250п|Саат кула зими, симбол Битоља]]
Битољ је епископски град и седиште је Преспанско-пелагонијске [[епархија|епархије]]. У Другом светском рату ова епархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] је добила име Охридско-битољска. Након једностраног проглашења аутокефалности
Први [[митрополит]] Епархије ([[1958]]-[[1979]]) био је Климент. Други митрополит и садашњи администратор Епархије, надлежан као архијереј од [[1981]]. је Петар. У Преспанско-пелагонијској епархији има око 500 [[Црква (грађевина)|цркава]] и [[манастир|манастира]]. У последњих десет година у Епархији је изграђено или се гради око 40 цркава и 140 црквених објеката. Епархија има два црквена музеја - у Саборном храму „Св. Великомаченик Димитриј” у Битољу и у храму „Св. Јован” у Крушеву, као и стална изложба [[икона]] и [[библиотека]] у згради Митрополије. Митрополија је изграђена између [[1901.]] и [[1902.]] и један је од најлепших примера необарокне архитектуре. Поред доминантне Македонске православне цркве, у Битољу постоје и друге веће верске заједнице као што су [[Ислам|Исламска верска заједница]], [[Католичка црква|Римо-католичка црква]] и друге.
==Јевреји у Битољу==
| |||