Али-паша Гусињски — разлика између измена

 

== Биографија ==

Али-паша Гусињски је рођен [[1828]]. године у [[Гусиње]] под именом Али-бег Шабанагић. Он је био син Хасан-бега Шабанагића. Али-бег је заврсио високу војну сколу у [[Истанбул]]у, након

чега се вратио у завичај. Око [[1852]]. године, Али-бег је добио звање кајмекама. Уживао је велики ауторитет међу [[Муслимани|муслиманским]] и [[Хришћанство|хришћанским]] становништвом. На брду Превији код [[Андријевица|Андријевице]], фебруара [[1854]]. године, сукобио се са [[Црногорци]]ма које је предводио пиперски сердар Јоле Пилетић. Године [[1855]]. у присуству Ћехаха-паше из [[Скадар|Скадра]], Али-бег је са представницима [[Васојевићи|Васојевића]], потписао договор о ненападању. Одлуке [[Берлински конгрес|Берлинског конгреса 1878. године]], по којима су [[Плав]] и Гусиње припали [[Црна Гора|Црној Гори]], биле су неприхватљиве за Али-бега Шабанагића и његове присталице, због чега је одлучио да им се супротстави и не дозволи црногорској војсци да уђе на то подручје. Због тога је у два наврата ратовао против црногорских снага, први пут на Нокшићу, између Мурине и Плава, децембра [[1879]]. године, а други пут [[8. јануар]]а [[1880]]. године, у Мурини, сјеверно од Нокшића. Али-бег је успио да у оба боја побиједи Црногорце и не дозволи освајање Гусињске казе за дуже вријеме. У знак успјеха у бици на Мурини, султан је Али-бегу додијелио чин мир-мирана. Наредне године, Али-бег је именован за санџак-бега новоформираног Пећког санџака, а на његово мјесто је постављен Бећир Сидки-бег. Од тада је познатији под именом Али-паша Гусињски. Године 1888. Али-паша Гусињски је погинуо на улазу у Руговску клисуру, у близини Пећке патријаршије. Убиство је извршио плаћеник, Махмуд Рамин Руговац. Али-пашино убиство се доводи у везу с његовом дјелатношћу везаном за ослобођење [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и везама које је у том циљу био успоставио са Васом Пелагићем.

[[Категорија:Рођени 1828.]]

[[Категорија:Умрли 1888.]]

[[Категорија:Кнежевина Црна Гора]]