Динко Златарић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 12:
 
=== Поезија ===
Златарић је један од последњих дубровачких [[петраркизам|петраркиста]]. Његова збирка од 137 песама остала је необјављена. Њу чине љубавне, рефлексивне, сатиричне и пригодне песме, посланице и епитафи. Доминира [[петраркизам|бембистичка љубавна поезија]]. Песме одишу сликовитошћу и префињеним стилским изразом у [[маниризам|маниристичком]] духу. Златарић је старе теме обрађивао на нов начин, користећи у својој поезији [[антика|античке]] мотиве, [[Петрарка|Петраркине]] и Бембове стихове, песме дубровачких [[петраркизам|петраркиста]]... У љубавној поезији Златарић се ослања на [[Петрарка|Петрарку]] - алудира на његове стихове, али на њих одговара тако да се љубавно осећање претвара у мржњу (''Кад годир мјесто ја споменем и вриме''). Песма ''Ти се све што ја желим'' представља парафразу античког мотива о [[Парис|Парису]].
 
Његова љубавна позија садржи елементе религиозне и рефлексивне поезије. ''Иштем друм слидит ки води вишњему'' је љубавна песма у којој се сусрећу еротско и духовно (религиозно). Присутна је и мисао о пролазноти материјалних вредности и променљивости људске судбине.
У идиличној слици пролећног дана у песми ''У хвалу покоја и мирне памети'' љубавно осећање једва је наговештено. Овој слици Златарић супротставља пук луди који је окренут материјалном. У овом контрасту издваја се природа и љубав према драгој као оно што је највредније. Сличан је случај и са песмом ''Ненавидос ноћи''. Песму Златарић почиње описом ноћи и осећања усамљености и немоћи које она буди, да би затим прешао на контрастну слику светлости. Љубавни тон песме може се назрети тек у последњем дистиху који чини [[петраркизам|петраркистичка]] изјава љубави. Ипак, ова песма се не може поредити са низом других [[петраркизам|петраркистичких]] - њена узвишеност произилази из описа ноћне атмосфере.
 
Својом поезијом Златарић је најавио ново, [[барок|барокно]] доба и промену [[петраркизам|петраркистичког]] израза . У песми ''Љубовник учињен прах од часа'' нису присутни само [[барок|барокни]] мотиви променљивости среће, пролазности и смрти, већ и елементи [[маниризам|маниризма]] и [[кончетизам|кончетизма]]. Слика сата као симбола пролазности, испуњеног пепелом љубавника спрженог љубавним пламеном није метафоричка, већ је наговештај другачијег, дубљег схватања односа љубави и смрти.
 
Рефлексивна песма са религиозним подтекстом ''Души својој'' заправо је савет души да се помири са коначношћу. Иако Златарић говори о пролазности земаљског, може се закључити да није спреман за такав душевни мир самим тим што се себи обраћа са таквим захтевом.
Ред 25:
Златарићева пригодна поезија такође је веома значајна. Од пригодних песама нарочито се издваја ''У смрт Шимуна сина свога прворођенога''.
 
Динко Златарић је за дубровачку књижевност значајан као одличан преводилац и велики лиричар. Његове версификаторске способности, стил и приближавање поезији [[барок|барокне]] књижевности чине његову поезију јединственом и другачијом од поезије његових претходника, иако је Златарић остао веран [[петраркизам|петраркистичкој]] традицији.
 
== Литература ==