Збијено звездано јато — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 64:
[[Харлоу Шепли]] (Harlow Shapley) је 1914. почео систематски посматрати кугласта јата. Први је одредио удаљеност до њих и открио промењиве звезде у њима. Међу откривеним промењивим звездама налазиле су се и оне типа [[цефеиде]] чиме је могао проценити њихову удаљеност. <ref>{{cite web | url=http://antwrp.gsfc.nasa.gov/debate/1920/shapley_obit.html | title='Great Debate:' Obituary of Harlow Shapley | access= [[22. август]] [[2009]] }}</ref> Резултат његовог проучавања је 40 издатих научних радова. Откривши удаљености збијених јата, Шепли је приметио да се већина њих налази у сферном облаку око Млечног пута. Преко тог сазнања открио је да се средиште Млечног пута налази у сазвежђу [[Стрелац (сазвежђе)|Стрелац]], и проценио удаљеност сунца од средишта. Накнадно је Шепли дао процену величине Млечног пута, али је притом значајно погрешио. Није знао да међузвездана прашина упија део сјаја збијених јата и притом их чини наизглед мањима. Како је удаљеност одређивао према сјају добијао је вредности такве да је већину збијених јата сместио предалеко. <ref>{{cite journal | last = Shapley | first = Harlow | year = 1918 | title = Globular Clusters and the Structure of the Galactic System | journal = Publications of the Astronomical Society of the Pacific | volume = 30 | issue = 173 | pages = 42+ | url = http://adsabs.harvard.edu/abs/1918PASP...30...42S | access = [[22.август]] [[2009]] }}</ref>
 
[[Хелен Сојер]], помоћница и сарадница Харлоа Шеплија, почела је 1927. класификовати кугласта јата према концентрацији звезда. Тако је најгушћа глобуларна јата означила као тип I, а најређе као тип X. Касније је класификација проширена до типа XII. Ова класификација је позната као '''Шепли-Сојерова класификација''' по концентрисаности. <ref name="Hogg1965">{{cite journal
| last = Hogg
| first = Helen Battles Sawyer