Аутозомно-доминантно наслеђивање — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
 
Поред тога, [[фенотип]] хетерозиготне особе се разликује од фенотипа хомозиготне особе. Хомозиготи скоро увек имају тежи облик болести или фенотип није познат зато што је та комбинација алела летална. Пример за то је обољење [[фамилијарна хиперхолестеролемија]] (повишен ниво [[холестерол]]а у [[крв]]и који може довести до [[инфаркт]]а [[миокард]]а). Хомозиготи имају тежи облик ове болести и обично умиру пре 30-те године живота од инфаркта, а хетерозиготи имају повишен ниво [[холестерол]]а који може довести до инфаркта.
[[Слика:Autozomno dominantno nasledjivanje.jpg|леводесно|430п275п|Аутозомно доминантно наслеђивање у браку оболелих хетерозиготних родитеља]]
 
[[Слика:Autozomno dominantno b.jpg|десно|375п275п|Аутозомно доминантно наслеђивање у браку оболелог и здравог родитеља]]
 
==[[Мендел]]ова правила наслеђивања==
Тако, ако су у браку оболеле особе и обе су хетерозиготи за ген који детерминише то обољење, онда се у потомачкој [[F1 генерацијa|F1 генерацији]] јављају два фенотипа – оболели и здрави потомци у [[фенотипски однос|односу 3:1]],с' напоменом да је хомозиготна комбинација доминантних алела најчешће летална (види схему под А).
 
[[Слика:Autozomno dominantno nasledjivanje.jpg|лево|430п|Аутозомно доминантно наслеђивање у браку оболелих хетерозиготних родитеља]]
 
[[Слика:Autozomno dominantno b.jpg|десно|375п|Аутозомно доминантно наслеђивање у браку оболелог и здравог родитеља]]
Ако су у браку оболела особа, која је хетерозигот, и здрава особа онда се у F1 генерацији јављају оболели и здрави потомци у [[фенотипски однос|односу 1:1]] (50% : 50%)- види схему под B.