Даљ — разлика између измена

 

==Становништво==

 

укупно: 5.515

 

== Привреда ==

Привредну основу чине пољопривреда, [[виноградарство]], [[сточарство]] (сточарска фарма), трговина и занатсво ([[алуминијум]]ска браварија, вулканизер, пилана).

 

== Установе ==

У Даљу постоји основна школа, с око 400 ученика, средња школа с око 70 ученика, народна библиотека с фондом од око 12 000 књига, амбуланте опште и стоматолошке медицине Дома здравља Осијек, пошта ХП-ПС Осијек, полицијска станица, бензинска станица.

 

== Културне грађевине ==

Саборна [[Црква (грађевина)|црква]] светог Димитрија изграђена је [[1715]]. године на ранијем црквишту, на коме је, по доласку Срба, саграђена привремена дрвена богомоља, а католичка црква светог Јосипа [[1912]]. године. Православни саборни храм усташе су девастирале у току Другог светског рата, и он је више пута обнављан, а католичка црква делимично је разорена током [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]]; обновљена је [[2004]]. године.

 

 

== Историја ==

На темељу све бројнијих и успешнијих [[археологија|археолошких]] истраживања о континуитету насељености у источној Славонији можемо сведочити о раздобљу дужем од седам хиљада година. Старе културе и многи народи настањивали су практично све делове [[Славонија|Славоније]], а најразвијеније културе стваране су нарочито на источнославонској десној заравни. Источна Славонија и западни [[Срем]], односно простор између Драве, [[Сава|Саве]] и Дунава средиште је врло развијене насељености и старих култура - нарочито од неолитика до бронзаних и гвоздених праисторијских доба. У том је простору настало право богатство античких ([[Стари Рим|римских]]) споменика, с развијеном мрежом насељености и путева.

 

 

Управо из тог пост-турског раздобља потичу два најзначајнија културно-историјска споменика Даља. Православна саборна црква Св. Димитрија, која се налази у средишту Даља, а саграђена је већ 1715. године на старом црквишту, највећи је православни храм у Хрватској и средиште осечкопоњске и барањске епархије. То је једнобродна грађевина размерно великих димензија која поседује и дио вредног [[барок]]ног и постбарокног унутрашњег инвентара. У току Другог светског рата, даљске усташе и локално хрватско становништво покушавали су да поруше овај храм, али су га само знатније оштетили, те је он обновњен након ратних збивања, а последња велика обнова била је 1989. Патријаршијски двор саграђен је 1828. године. То је приземна класицистичка грађевина грађена у кључ. Сегментно издвојен ризалит без прозора завршава троугоним забатом, а дрвени улазни портик замашних димензија изрезбарен је у карактеристичној орнаметици свога доба.

 

== Познате особе ==

* Срето Батрановић - књижевник

* [[Димитрије Исаиловић]]- економиста, просветни радник и уредник [[Српске новине|Српских новина]]