Историја Русије — разлика између измена

[[Слика:Магнито.jpg|мини|лево|The construction of steel-producing city of [[Magnitogorsk]] in 1932 appears above. Magnitogorsk was at the forefront of Stalin's Five-Year Plans in the 1930s.]]
 
Период од [[1929]] до [[1939]] је немирно доба руске историје. То је период масовне идустријализације и унутрашњих немира када је [[Јосиф Стаљин ]] успоставио скоро потпуну контролу над руским друштвом, будући да је имао неограничену моћ коју нису имали ни најамбициознији цареви. Након Лењинове смрти Стаљин се борио за власт над Совјетским Савезом са својим ривалима у Политбироу, а посебно са [[Лавом Троцким]]. До [[1928]], када су сви [[троскисти]] или прогнани или остали без моћи, Стаљин је био спреман да почне са спровођењем радикалног програма индусртијализацијеиндустријализације.
 
1928 Стаљин је изнео предлог првог [[Петогодишњег плана]]. Abolishing the NEP, it was the first of a number of plans aimed at swift accumulation of capital resources though the buildup of heavy industry, the [[Collectivisation in the USSR|collectivization of agriculture]], and the restricted manufacture of [[consumer goods in the Soviet Union|consumer goods]]. With the implementation of the plan, for the first time in history a government controlled all economic activity. While in the capitalist countries factories and mines were idle or running on reduced schedules during the [[Great Depression]] and millions were unemployed, the Soviet people worked many hours a day, six days a week, in a thoroughgoing attempt to revolutionize the Soviet economic structure.
 
Као део плана, влада је преузела контролу над државном пољопривредом и колективним фармама. Фебруарским декретом [[1930]], око милион[["кулака"]] је протерано са својих поседа. Многи сељаци су се супротставили режиму. Често су, суочени са губитком земље, убијали своју стоку. У појединим крајевима су се побунили, али су малобројни сељаци названи "кулаци" од стране власти, били погубљени. Комбинација лошег времена, дефицита на насилно успостављеним колективним фармама и масовна конфискација добра, довели су до појаве глади, од чега је умрло неколико милиона сељака, већином у Украјини и Кубану. Лоши услови на селу су навели милионе очајних сељака да оду у градове, чиме су допринели развоју индустријализације и повећали у знатној мери руску урбану популацију за само пар година.
As a part of the plan, the government took control of agriculture through the state and collective farms. By a decree of February [[1930]], about one million [[Kulak|"kulaks"]] were forced off their land. Many peasants strongly opposed regimentation by the state, often slaughtering their herds when faced with the loss of their land. In some sections they revolted, and countless peasants deemed "kulaks" by the authorities were executed. The combination of bad weather, deficiencies of the hastily-established collective farms, and massive confiscation of grain precipitated a serious famine, and several million peasants died of starvation, mostly in Ukraine and Kuban. The deteriorating conditions in the countryside drove millions of desperate peasants to the rapidly growing cities, fuelling industrialization, and vastly increasing Russia's urban population in the space of just a few years.
 
The plans received remarkable results in areas aside from agriculture. Russia, in many measures the poorest nation in Europe at the time of the Bolshevik Revolution, now industrialized at a phenomenal rate, far surpassing Germany's pace of industrialization in the nineteenth century and Japan's earlier in the twentieth century. Soviet authorities claimed in [[1932]] an increase of industrial output of 334 percent over [[1914]], and in [[1937]] a further increase of 180 percent over 1932. Moreover, the survival of Russia in the face of the impending [[Nazi Germany|Nazi]] onslaught was made possible in part through the capacity for production that was the outcome of industrialization.
54

измене