Историја Русије — разлика између измена

711 бајтова уклоњено ,  пре 14 година
Период од [[1929]] до [[1939]] је немирно доба руске историје. То је период масовне идустријализације и унутрашњих немира када је [[Јосиф Стаљин ]] успоставио скоро потпуну контролу над руским друштвом, будући да је имао неограничену моћ коју нису имали ни најамбициознији цареви. Након Лењинове смрти Стаљин се борио за власт над Совјетским Савезом са својим ривалима у Политбироу, а посебно са [[Лавом Троцким]]. До [[1928]], када су сви [[троскисти]] или прогнани или остали без моћи, Стаљин је био спреман да почне са спровођењем радикалног програма индустријализације.
 
1928 Стаљин је изнео предлог првог [[Петогодишњег плана]].
1928 Стаљин је изнео предлог првог [[Петогодишњег плана]]. Abolishing the NEP, it was the first of a number of plans aimed at swift accumulation of capital resources though the buildup of heavy industry, the [[Collectivisation in the USSR|collectivization of agriculture]], and the restricted manufacture of [[consumer goods in the Soviet Union|consumer goods]]. With the implementation of the plan, for the first time in history a government controlled all economic activity. While in the capitalist countries factories and mines were idle or running on reduced schedules during the [[Great Depression]] and millions were unemployed, the Soviet people worked many hours a day, six days a week, in a thoroughgoing attempt to revolutionize the Soviet economic structure.
 
Као део плана, влада је преузела контролу над државном пољопривредом и колективним фармама. Фебруарским декретом [[1930]], око милион[["кулака"]] је протерано са својих поседа. Многи сељаци су се супротставили режиму. Често су, суочени са губитком земље, убијали своју стоку. У појединим крајевима су се побунили, али су малобројни сељаци названи "кулаци" од стране власти, били погубљени. Комбинација лошег времена, дефицита на насилно успостављеним колективним фармама и масовна конфискација добра, довели су до појаве глади, од чега је умрло неколико милиона сељака, већином у Украјини и Кубану. Лоши услови на селу су навели милионе очајних сељака да оду у градове, чиме су допринели развоју индустријализације и повећали у знатној мери руску урбану популацију за само пар година.
54

измене