Радивоје Микић — разлика између измена

'''Радивоје Микић''' је [[Срби|српски]] [[књижевник]], есејист, књижевни критичар и антологичар.

 

Рођен је [[1950]]. године у Горњем Драговљу, код [[Гаџин Хан|Гаџиног Хана]]. Школовао се у родном месту, гимназију завршио у [[Ниш]]у, Вишу педагошку школу (српскохрватски језик и књижевност) у [[Ниш]]у и [[Филолошки факултет]] у [[Београд]]у. На њему је потом магистрирао и докторирао на делу Ранка Маринковића код проф. Тода Чолака.

Једно време је био директор Дома културе Студентски град у [[Београд]]у, потом секретар Андрићеве задужбине и уредник и главни уредник [[Нолит]]а (1988 – 1996), када прелази на [[Филолошки факултет]] за професора Увода у књижевност и Дечје књижевности. Истовремено уредник је у Народној књизи.

 

Књижевношћу је почео да се бави од гимназијских дана у [[Ниш]]у, где је до [[1974]]. године објављивао поезију и књижевну критику. Часопис „[[Градина]]“ му је [[1974]]. године (бр. 10) објавио избор песама са предговором Зорана Милића.

 

* Над Заплањем звезда, [[Градина]], 10, 1974,

 

== Књиге критика==

* Прољећа Ивана Галеба Владана Деснице (1985),

* Поступак карневализације – увод у поетику Ранка Маринковића (1988),

* Песник тамних ствари (2010),

 

* Српска приповетка 1950 – 1982, (1983)

* Антологија савремене српске поезије Републике Српске, (2001)

 

== Приредио ==

* Бранко Миљковић и савремена српска поезија, (1996),

* Поезија Бранка Миљковића, (2003),

 

* Милан Богдановић,

* Микина чаша,

* Награда ИП Григорије Божовић, Приштина, за књигу године 1998.

 

 

 

{{DEFAULTSORT:Микић, Радивоје}}

[[Категорија:Рођени 1950.]]

[[Категорија:Нишлије]]

[[Категорија:Српски књижевни критичари]]