Пале — разлика између измена

Подручје општине Пале обухвата 492 кмkm² изразито планинског карактера, са надморском висином од 624 до 1916 мm. Најнижа тачка је на 624 мm [[надморска висина|надморске висине]], на западној страни општине, гдје се спајају паљанска и мокрањска [[Миљацка]] .

Средишњи дио општине Пале заузима паљанска котлина, смјештена између планинских масива: Јахорине са југа, Госине са истока, Романије са сјевероистока, [[Озрен]]а са сјевера и сјеверозапада и [[Требевић]]а са запада. Сједиште општине је у насељу Пале. Пале су смјештене у самој котлини, која са прибрежјем заузима површину од око 8,5 км2km². Смјештене су на надморској висини од 820 мm.

Подручје које обухвата општина Пале било је дјелимично насељено, вјероватно од раног праисторијског периода. Изгледа да становништву млађег каменог доба (неолит) и потребама тадашњег степена привреде (почеци сточарства и примитивне земљорадње), шумовито подручје и најнижи дијелови Пала- Паљанска котлина са надморском висином преко 800 мm нису нарочито одговарали па су и археолошки налази из тог периода врло ријетки.

Нешто више налаза из праисторије потиче из гвозденог доба у подручјима око [[Мокро]]г на сјеверу, те око Лозника и Илијака на истоку са насељима и утврдама градинског типа који припадају халштатској култури [[Гласиначко пољеГласинац|Гласиначког поља]].

Подручје Пала представљало је одувијек важну саобраћајну спону између запада и истока, тј. сарајевске котлине и ријеке [[Дрина|Дрине]]. Кроз овај крај су пролазиле двије значајне античке комуникације. Једну је представљао трговачки пут преко Мокрог и Романије, а другу пут долином ријеке [[Прача|Праче]] на Рањен, Горажде и даље. Остаци ових путева дјелимично су сачувани, као и остаци римских грађевина у селима Миошићи и Илијак, занимљиви примјерци грчке керамике и вриједни нумизматички налази грчке провенијенције, из чувених трговачких насеља античког доба Apollonia и Dyrrachion (Драч) из II2. вијека прије нове ере, што говори о значају и вриједности овог простора у античком добу.

Феудални посјед Павловића, који су спадали у ред најкрупнијег босанског племства, протезао се од Врхбосне (данашње [[Сарајево]]) на западу до [[Добрун]]а на истоку. Родоначелник Павловића је Павле Раденовић, који је осим насљедног посједа држао рудник Олово, Требиње и дио Конавала са Цавтатом. На том простору одвијала се врло жива трговина између домаћих људи и Дубровника, а главно трговачко средиште био је градић Прача, који је играо важну посредничку улогу у трговини оловом. Павле Раденовић убијен је у међусобном обрачуну феудалаца у Краљевој Сутјесци код Високог [[1415]]. године. Његов млађи син, Радослав Павловић (1420 – 1421) продао је [[Дубровник]]у дио Конавала и ратовао с њим око Цавтата.

Када су се након смрти босанског краља Твртка I Котроманића ([[1391]]) развиле борбе за босански пријесто, Павлови синови, пред опасношћу да им њихови противници, босански феудалци, не отму и распарчају наслијеђену област, обратили су се за помоћ непоузданим савезницима Турцима. Због неслоге међу босанским великашима, босанска средњовјековна држава ускоро се претворила у трагичну позорницу унутрашњих сукоба, које су [[Турци]], као непријатељи средњовјековне хришћанске Босне, вјешто подстицали и користили за своје освајачке циљеве.

Падом Босне под турску власт ([[1463]]) област Павловића подијељена је у 11 нахија, а цијело подручје Турци су, према имену ранијих господара Павловића назвали Вилајет Павли.

У првом турском попису становништва, 1468/69. године мјесто Пале појављује се у облику необичног турског назива Bogazi YumryYumru као сједиште једне од 11 нахија. [[Нахија]] Bogazi Yumru је обухватала шест села а два од њих била су смјештена у паљанском пољу. Једно је BogazиBogazi Yumru а друго Подграђе.

Падом Босне под турску власт, српски народ се нашао у најтежем ропству, експлоатисан и понижен. Не постоје никакви подаци о урбанизацији подручја Пала у турском периоду. Једино је варошица Прача задржала свој трговачки значај, па и извјестан процват, све до великог пожара и епидемије куге у XVIII18. вијеку.

Назив Вилајет Павли за ово подручје источне Босне одржао се све до почетка XIX19. вијека. У то доба наше насеље се почиње звати Пале. Под тим именом убиљежено је на једној карти из 1877. године, али је и цијели крај обиљежен као Пале.

Прве деценије XIX19. вијека наговјештавале су дубоку кризу Турског царства, која се испољавала у два политички и социјално потпуно различита смјера. [[Турска]] се тих година озбиљно суочила с низом национално - ослободилачких покрета и социјалних револуција потлачених народа, а с друге стране са устанцима и отпором муслиманског племства које се одупирало свим покушајима реформи и јачању централистичких тенденција.

У фебруару [[1907]]. године започела је са радом прва Основна школа на Палама. То је била конфесионална школа, којом је управљао Црквено-школски одбор Православне цркве на Палама. Она је без икаквих обавеза примила у своје школске клупе и дјецу других вјероисповијести, тако да је поред православне дјеце, Српску народну основну школу у Палама похађало и двадесеторо католичке и јеврејске дјеце, чији су родитељи били запослени већином као квалификовани радници у паљанској пилани.

Према службеним подацима аустроугарске управе за Босну и Херцеговину, на Палама су већ 1879. године постојале двије европски уређене пилане, а њихови производи су чекали да буду транспортовани за Сарајево цестом чија је изградња тада била у току. Када је изградила стратешки важну жељезничку пругу Сарајево – [[Вишеград]] (1905. године), [[Аустроугарска]] је имала у виду и њен велики привредни значај. Тада су Пале добиле своју жељезничку станицу, а шумарство и индустријска прерада дрвета нови развојни подстицај. То је имало за посљедицу веће улагање страног капитала у привредни развој паљанског краја. Тако је 1912. године у Подграбу[[Подграб]]у отворена велика пилана у власништву италијанске фирме "Ђузепе Фелтринели и компанија" из Милана, док је на Палама радила пилана са пет гатера у власништву фирме "Задик с. Финци". Ова фирма је на субмисијској лицитацији 1911. године добила право на двадесетогодишњу експлоатацију шумског подручја Романија – Мокро, с годишњим етатом од 10.000 м3m³ четинара и 13.250 м3m³ буковине. Године 1913. фирма "Задик с. Финци" продала је пиланско постројење на Палама грчкој фирми "Грчко друштво за трговину и индустрију дрвета у Атини" – Филијала Пале, а 1914. године пренијела на њу и уговор о експлоатацији.

Подручје општине Пале својим природним условима погодује развоју угоститељско-туристичке привреде. Врло је привлачан за туристе Олимпијски центар [[Јахорина]], са прекрасним теренима за [[скијање]], гдје зимска сезона траје пет мјесеци. Смучарима и другим туристима стоји на располагању више од 20 кмkm добро уређених стаза за алпско смучање повезаних са седам жичара и шест ски-лифтова, савремена ски-школа и ски-сервис.