Скупштина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 2:
[[Слика:Form of government parliamentary.png|мини|300п|Државе са парламентарним системом у свету - црвена боја означава парламентарне монархије, наранџаста парламентарне републике, а зелена посебан систем у коме је председник подређен скупштини]]
'''Скупштина''' ('''парламент''' или '''народно представништво''')
У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина [[Грађанска револуција|грађанске револуције]] и као један од темеља [[Демократија|демократије]] и [[Грађанска држава|грађанске државе]].
Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи ''-{parlare}-'', што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је
Код [[Словени|Словена]], почеци скупштинског живота сежу у [[прошлост]], када су на народним [[сабор
Парламент се историјски развио у [[Енглеска|Енглеској]], а првобитна намена му је била у домену одређивања висине [[порез]]а, да би се потом опсег одлучивања проширио на [[суд]] и, коначно, [[законодавство]].
Ред 16:
== Врсте скупштина у Србији ==
Постоје три врсте скупштина у Србији: [[Скупштина општине|локалне скупштине]], тј. скупштине јединица локалне самоуправе (општина, градова и града Београда) и њихових саставних делова (тј. скупштине градских општина), скупштине аутономних покрајина и [[Народна скупштина Републике Србије
Чланови локалних скупштина називају се ''одборници'', чланови Скупштине Аутономне Покрајине Војводине су ''посланици'', а чланови Народне скупштине Републике Србије - ''народни посланици''.
| |||