Кретјен де Троа — разлика између измена

'''Кретјен де Троа''' (''{{јез-фр|Chretien de Troyes''}}) је један од највећих [[француска књижевност|француских средњовековних писаца]] и први који је изашао из таме анонимности. О његовом животу се мало зна. Претпоставља се да је рођен [[1135]]. године, а књижевно је био активан од око [[1160]]. до [[1190]]. године. Имао је солидно образовање, бавио се превођењем и прерађивањем [[римска књижевност|латинских текстова]], највише [[Овидије|Овидија]]. Био је чест гост [[двор]]ова [[Марија Шампањска|Марије Шампањске]] и [[Филип Фландријски|грофа Филипа Фландријског]].

Други Кретјенов роман, '''Ерек и Енида''' (fr. ''{{јез-фр|Erec et Enide''}}), иако, као и други његови романи, [[куртоазија|куртоазан]] по општем духу, није типичан. Жена (Енида) игра подређену улогу. Роман третира проблем [[брак|брачне]] љубави[[љубав]]и и задовољстава брачног живота с једне стране, а са друге, вршења [[витез|витешких]] дужности. Ако жена и пријатности које она пружа могу у извесним тренуцима учинити да витеза обузме ''антивитешко'' расположење, узвишеност карактера супружника и њихова међусобна љубав могу да ускладе те две привидно супротне тежње. Енида је посумњала у Ереково витештво, а он у њену љубав, али после заједничких искушења у борбама у којима Енида прати свог мужа, они се показују достојни једно другог. Овај [[куртоазни роман]] у исти мах је и слављење брачне љубави.

Роман '''Клижес''' (fr. ''{{јез-фр|Cliges''}}) има два јасно одвојена дела. У првом делу се причају доживљаји младог [[цариград]]ског [[кнез]]а Александра који долази на двор [[краљ Артур|краља Артура]] и тамо се заљубљује у лепу Соредамор. Назван је и „''антитристан''“, јер се у његовом другом делу, у коме се прича о Александровом сину Клижесу, Алис жени девојком (Fenice) с којом се његов синовац, млади јунак Клижес, воли. Насупрот Изолди она одбија сваки компромис и дељење тела и душе између мужа и љубавника. У овом роману жена има веома активну улогу, све главне иницијативе су у њеним рукама.

По налогу Марије Шампањске Кретјен пише роман '''Ланселот или витез с колицима''' (fr. ''{{јез-фр|Lancelot ou le chevalier a la charette''}}), чији је предмет љубав витеза [[Ланселот|Ланселота]] према [[краљица|краљици]] [[Гиневра|Гиневри]] (Genievre), Артуровој жени. У овом роману Кретјен љубав доводи до [[пароксизам|пароксизма]], потчињеност дами иде до безумног робовања, а њен [[култ]] превазилази најватреније обожавање религиозних вредности. Основни [[мотив]] романа је избављење из ропства отете краљице у коме Ланселот учествује заједно са другим витезовима. Надимак садржан у наслову потиче од јунаковог пењања на колица која вози један [[патуљаст раст|кепец]]. Изгубивши коња, приморан је да се послужи тим „недостојним“ превозним средством како би што пре дошао до краљице која и сама гаји ватрену љубав према свом обожаваоцу. Али, пошто је и за тренутак оклевао да, противно витешком поносу, то уради, Ланселот навлачи на себе краљичин гнев. Кретјен, у дотадашњим романима [[апологета]] чисте брачне љубави, у овом роману прави искорак у другу тематику, што није одговарало његовим склоностима. Роман је наставио да дорађује један Кретјенов ученик.

И у роману '''Ивен или Витез с лавом''' (fr. {{јез-фр|Ivain ou Le Chevalier au Lion}}) Кретјен третира један врло стар мотив: задобијање љубави удовице побеђеног [[ратник]]а. Као у Ереку и Ениди опевана је брачна љубав, само што у овом роману јунак запоставља жену у корист витешких пустоловина. Храбрим и корисним подвизима Ивен ипак поново задобија наклоност своје супруге Лаудине. Занимљив је и један [[реализам|реалистични]] детаљ, дат кроз опис [[ткање|ткачких]] радница које раде у беди и понижењу, што показује да Кретјен био свестан и наличја тадашњег живота. Други наслов романа дат је по верном лаву[[лав]]у кога је Ивен спасао од змије и који га свуда прати.

Успех Кретјена де Троа био је огроман. Писци, музичари и други уметници инспирисали су се његовим делом, а већ од [[13. век|13. века]] често је превођен у [[Европа|европским земљама]].

* Француска књижевност, књига прва, у оквиру Едиције стране књижевности, Издавачко предузеће „Нолит“, Београд, 1976.