Напон паре — разлика између измена

2.385 бајтова додато ,  пре 15 година
нема резимеа измене
м (чланку '''Притисак засићене паре''' је промењено име у Напон паре: зато што се у физичкој хемији то тако зове.)
'''Напон паре''' - је [[притисак]] паре изнад [[течност]]и. [[Молекул]] на површини течности може у судару сам молекулом из унутрашњости (услед топлотног кретања)да добије компоненту брзине нормалну на површину течности и да се тако 'откине'са површине. То је добро познати процес испаравања. Дакле, изнад сваке течности постоји известан број молекула (или атома за атомске течности) у гасној фази који образују пару. Као и сваки други гас, пара на датим условима врши одређени притисак што зовемо напон паре.
'''Притисак засићене паре''' - је [[притисак]] на коме је при одређеној [[температура|температури]] пара у стању равнотеже са [[течност|течношћу]], такође јавља се и равнотежа количине јер колико течности [[испаравање|испари]] толико се и [[кондензација|комдензује]].
 
Притисак засићене паре зависи од врсте течности, а за ту течност зависи од зависи од температуре. Уколико температура расте, расте и притисак, добијајући максималну вредност при критичној температури и тада се он назива и критичан притисак, јер при већој температури течност више на постоји.
 
<!--== Разлика између паре и гаса ==
Ако је при одређеној температури ([[температура кључања]]) притисак засићене паре једнак [[атмосферски притисак|атмосферском притиску]], онда супстанција кључа.
 
У свакодневном животу говоримо о гасовитом азоту или кисеонику али исто и о воденој пари-->
 
На исти начин на који молекули напуштају површину течности, могу у њу да се врате. Дакле, молекул услед топлотног кретања удара површину течности и постоји коначна вероватноћа да га на површини задрже привлачне међумолекулске силе. То је процес који зовемо кондензација. Јасно да се испаравање и кондензација истовремено одигравају и ако је систем затворен и препуштен самоме себи након довољно дугог времена успоставиће се равнотежа - број молекула који испаре у јединици времена по јединици површине једнак је броју молекула који се кондензују. Дакле, када се успостави равнотежа брзина испаравања и брзина кондензације се изједначавају и на датој температури напон паре достиже константну вредност, дакле, достигнут је '''равнотежни напон паре''' или '''притисак засићене паре'''.
 
 
ПритисакРавнотежни засићененапон паре зависи од врсте течности, а за туза сваку течност зависи од зависи од температуре. Уколико температура расте, расте и притисак, добијајући максималну вредност при критичној температури и тада се он назива и критичанкритични притисак,. јерИзнад присвоје већојкритичне температуритемпературе гасна фаза се не може притиском превести у течност. Дакле, изнад критичне температуре говоримо о гасу а испод о пари. На пример критична температура воде је 374 С па у свакодневном животу говоримо вишео наводеној постојипари.
 
Течност кључа када се њен напон паре изједначи са спољашњим притиском.
 
Притисак засићене паре даје се као један од параметара којима се карактеришу течности.
 
 
Притисак засићене паре даје се као један од параметара које карактеришу супстанције посебно течности. Уколико се не каже температура при којој су добијени подаци за притисак онда се подразумевају [[нормални услови|нормална температура]].
 
[[Категорија:термодинамика]]
 
[[pl:Ciśnienie pary nasyconej]]
 
[[af:Dampdruk]]
[[ca:Pressió de vapor]]
[[de:Dampfdruck]]
[[es:Presión de vapor]]
[[fr:Pression de vapeur]]
[[ko:증기압]]
[[is:Gufuþrýstingur]]
[[it:Pressione di vapore]]
[[he:לחץ אדים]]
[[nl:Dampdruk]]
[[ja:蒸気圧]]
[[no:Damptrykk]]
[[pt:Pressão de vapor]]
[[fi:Höyrynpaine]]
[[sr:Напон паре]]
[[sv:Ångtryck]]
[[th:ความดันไอ]]
2.113

измена