Википедија

Ужичка гимназија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Užička gimnazija
{{бб}}
'''
'''Užička gimnazija''' je najstarija prosvetna institucija Srba u ovom kraju. Postoji 168 godina. Užička gimnazija stvorena je u najznačajnijem istorijskom periodu borbe Srba za nezavisnost i samostalnost, u prvoj polovini XIX veka, uz velike žrtve i napore. Plodovi borbe su: nacionalna autonomija, uprava i sudstvo, finansijska samostalnost, slobodna crkvena i prosvetna delatnost.Priznavanjem autonomije Srbima, stvaraju se povoljni uslovi da se na čitavoj teritoriji počnu otvarati škole.Ministarstvo prosvete Namesništva "knjaževskog dostojanstva" donosi konačnu odluku i objavljuje u "Srpskim novinama" broj 40, od 9. septembra 1839. godine da se POLUGIMNAZIJA u Užicu osnuje i zavede. Polugimnazija traje dve godine.
Kada je 1838. počela izgradnja "jedne središnje škole, povećeg školskog zdanija" bio je to prvi nagoveštaj ozbiljnijeg interesovanja užičkih zanatlija i trgovaca za razvoj školstva u gradu.
 
Školske 1839/40. jedini profesor bio je Milan Mijatović, jurat, koga je septembra 1839. u Užicu sačekala nekolicina učenika " gramatikalne klase ". Od 2. oktobra on će predavati katehizis, srpsku gramatiku, vsemirnu (opštu) istoriju, matematičko zemljopisanije, čislenicu (račun), jestastvenu istoriju (prirodopis) i nemecki bukvar (nemački jezik).
Prvi postavljeni nastavnik je Milan Mijatović.2. oktobra 1839. godine počela je sa radom UŽIČKA POLUGIMNAZIJA, a taj datum, po novom kalendaru 14. oktobar kada je počeo da radi prvi razred "gramatikalne klase", odabran je kao dan škole. Užice u to vreme ima 106 domaćinstava sa 687 pravoslavnih žitelja i ulazi u red obrazovnih centara. Državni savet 9. juna 1865. godine odlučuje da se u varoši Užičkoj osnuju po dva najniža razreda GIMNAZIJE - REALKE za nastupajuću školsku 1865/66.Školske 1875/1876. UŽIČKA REALKA prerasta u potpunu nižu srednju školu sa četiri razreda. Ukazom knjaza 26. marta 1881. godine Užice dobija potpunu REALKU - nižu i višu. Odluku nije bilo lako sprovesti pa će V razred gimnazije tek početi sa radom 1883. godine.Ministarstvo prosvete 1887/88. godine donosi rešenje o otvaranju potpune GIMNAZIJSKE REALKE u Užicu.
 
Zabeleženo je da su učenici i nastavnici Polugimnazije 27. avgusta 1841. u selu Mršelju dočekali kneza Mihaila koji je putovao po zapadnoj Srbiji.Oni su u prisustvu kneza i " množine naroda " scenski izveli prigodnu originalnu eklogu, autora profesora Petra Zarića. Knez je pohvalno govorio o radu Polugimnazije, a učesnike priredbe nagradio. "Ekloga se, kako Njegovoj Svetlosti, tako i svima prisustvujuščim vrlo dopala, da je sutra dan, pri ručku potvorena ". Najzad, za ovaj javni nastup užičkih gimnazijalaca, škola je dobila i javnu pohvalu Ministarstva prosvete sa željom da i dalje u nastojanjima obrazovanja i vaspitanja učenika " odgovara svojoj nameni i uspehu u obučavanju mladeži ".
'''Današnja zgrada'''
Faksimil pecata skole
 
Dvorazredna Polugimnazija u Užicu radila je samo tri godine. 15. septembra 1842. kao rezultat zalaganja užičkog vladike Nićifora Maksimovića, donet je dekret o premeštanju gimnazije iz Užica u Čačak. Tako je užički vladika uspeo da poništi sve što su Užičani uradili.
Za današnju zgradu Užičke gimnazije postavljen je kamen temeljac 29. jula 1891. godine, a svečano je otvorena i počela sa radom 7. oktobra 1893. godine. Drugi sprat je dograđen školske 1924/1925. godine.Od 1898. do 1902. godine zbog ukidanja Užičke realke u gimnazijskoj zgradi sa većinom profesora Realke radi PRIVATNA ŠESTORAZREDNA GIMNAZIJA.Osmorazredna GIMNAZIJA počinje da radi 1902. godine sa preuzetim učenicima i većim brojem profesora Privatne šestorazredne gimnazije. Osmorazredna gimnazija ima i novi nastavni plan. Pod okupatorom u I svetskom ratu Gimnazija je radila samo 1918. godine, a u toku II svetskog rata u kontinuitetu ali neredovno sve četiri godine.Posle II svetskog rata Gimnazija neprekidno radi uz izmene nastavnih planova i programa, zakonskih odredbi do 1977. godine.
 
Užičani su morali da se naredne dvadeset i tri godine bore za ponovno otvaranje gimnazije. 9. juna 1865. objavljen je ukaz o otvaranju dvorazredne Gimnazijske realke. Prvi razred je upisan 1865/66.
U ovom periodu Užička gimnazija otvarala je i izdvojena odeljenja u Požegi, Ivanjici i Arilju koja su kasnije bila osnov za formiranje samostalnih gimnazija u tim gradovima.Užička gimnazija od 1977. - 1989. godine doživela je transformaciju po tadašnjim školskim zakonima, u ZAJEDNIČKU OSNOVU , a kasnije su uvedeni novi obrazovni profili: PRIRODNO - MATEMATIČKI, TEKSTILNI i LIČNE USLUGE.Novim zakonom o srednjem obrazovanju donetim 1990. godine restaurisana je GIMNAZIJA. Generacija učenika Užičke gimnazije upisana je školske 1990/1991. godine po novom gimnazijskom planu i programu i počela je svoje školovanje na društveno-jezičkom i prirodno-matematičkom smeru. Uz neznatne izmene nastavnih planova i programa Užička gimnazija i danas radi.
 
Period od 1862. do 1880. godine predstavljao je "zlatno doba" Užica, što je verovatno uticalo na odluku ministra prosvete iz 1874. da se u Užicu dvorazredna Gimnazijska realka pretvori u Polugimnaziju, a već 1881. ona prerasta u potpunu Realnu gimnaziju.
Prva generazija maturanata
 
Na fotografiji prve generacije velikih maturanata iz 1888. su i članovi ispitnog odbora medju kojima je i Dobrosav Ružić, profesor i pesnik.
 
U to vreme časovi su se održavali u pet odvojenih zgrada, od kojih četiri ne treba "nipošto da budu učionice". Očigledna je potreba za novom, modernom i većom školskom zgradom.
 
Kako je zidana zgrada Realke Ljubomir Simović u "Užicu sa vranama" piše:
 
"29. jula 1891, kada su na Trgu svetog Đorđa, preko puta Saborne crkve, svečano položeni temelji za zgradu gimnazije. Užičani, po svom starom običaju, to pozdravljaju zvonjavom zvona i pucnjavom prangija.
 
Dve godine posle te zvonjave i pucnjave, u septembru1893, na svečanosti u kojoj, sa svim svojim medaljama, suncobranima i šeširima, i sa svim svojim puškama, prangijama i orkestrima, učestvuje ceo grad Projektant Venceslav Čihak i izvođač radova Lika Miletić, ključeve tek sagrađene gimnazije, na čijoj fasadi zlatnim slovima piše Kr. Srp. Realka, svečano uručuju njenom direktoru, Petru Živkoviću.
 
Posle školovanja u prostranim učionicama užičke gimnazije, sve više njenih učenika će odlaziti u svet, u gradove koji se budu videli sa njenih prozora. Vojislav Prljević (1868-1900), iz Ljubanja, otići će u Minhen, gde će studirati hemiju. Ranko M. Jovanović (rođen 1883), otići će u Beč, gde će studirati na Tehničkoj visokoj školi. Ljubomir Stojanović (1860-1630), budući državnik, naučnik i akademik, pisac velike monografije o Vuku Karadžiću, i priređivač izdanja Vukovih dela i prepiske, kao i Mirosavljevog jevanđelja, starih letopisa, i šest knjiga Starih srpskih zapisa i natpisa, studirao je slavistiku na Velikoj školi u Beogradu, a zatim je studije nastavio u Sankt Peterburgu, kod Frana Miklošića, pa u Beču, kod Vatroslava Jagića, pa u Lajpcigu, kod Leskina i, na kraju, u Berlinu, kod J. Šmita. Pesnik Miloš Perović (1874-1918), studirao je u Beču i Lajpcigu, a u Cirihu je odbranio doktorsku disertaciju iz psihologije i pedagogije. Budući ministar građevina i saobraćaja u radikalskim vladama, Andrija - Andra Stanić (1876-1954), u Berlinu je završio građevinski fakultet. Tvorac srpskog gradskog romana, Milutin Uskoković (1884-1915), studirao je prava, i doktorirao u Ženevi.
 
U to vreme u užičkoj Realki predavaće Ljubomir Stojanović, budući držvnik i jedan od najvećih filologa koje smo imali, zatim Ljuba Davidović,čuveni ministar prosvete i predsednik vlade, pa Nastas Petrović,jedan od prvaka Narodne radikalne stranke u Srbiji, vajar Simeon Roksandić, filozof i pisac Miloš Perović, Dragiša M. Đurić, kasniji poznati profesor Beogradskog univerziteta i mnogi drugi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ужичка_гимназија”