Нововавилонско царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Правопис и/или генералне преправке
м Граматика
Ред 6:
У групу домаћих извора спадају писани извори асирског и вавилонског порекла. Један од најважнијих је [[Вавилонска хроника]] писана на акадском језику на глиненим таблицама. Постоји неколико сачуваних преписа. Постоје многобројни остаци глинених плочица који спадају у документарне изворе и покривају области административног деловања државних структура. Познат је архив вавилонске кредиторске породице Егибија, као и архиви градских центара у [[Урук]]у и Сипару. Драгоцен извор за овај период су [[Старозаветне књиге]], пре свега [[књига пророка Језекија]].
Антички извори такође осветљавају овај период. [[Херодот]] у 3. књизи своје Историје даје опис Вавилона и опис Кирове опсаде. [[Диодор са Сицилије]], [[Страбон]] и [[Ктесија са Книда]] такође обрађују теме везане за Месопотамију. [[Клаудије Птоломеј]] у својој књизи даје опис Вавилона од [[747.]] до Александра Македонског.
Свештеник Мардуковог храма, [[Берсос]], који је живео на прелазу из 4. у 3. век п. н. е. у својој књизи [[Историја Вавилона]] даје преглед вавилонске историје и митологије. Књига која је посвећена Антиоху Сотеру подељена је на три дела. Први део назван 'Мудрост' обрађује вавилонску митологију, други део обраћује историју месопотамије до легендарног потопа до владавине асирског цара Пула, односно Тигладпаласара III, a трећи део до освајања Александра Македонског. Дело није сачувано у оргиналуоригиналу, постоје делови код других писаца, Еузебија, Александра Полихистора, Јосифа Флавија и Јулија Африканца.
 
== Постанак и развој Халдејског царства ==
 
Крајем другог миленијума јужну Месопотамију су населили Халдејци, семитско племе које је дошло са запада подстакнуто миграцијом [[Арамејци|Арамејаца]]. Створили су државу на простору некадашњег [[Сумер|Сумера]] и [[Акад|Акада]] и наследили предходнупретходну културу коју су затекли код [[Касити|Касита]] који су тада владали Месопотамијом. Од свог доласка су потпадали по власт моћне асирске царевине. Владари Халдеје, како је у то време називан тај простор, су се ослањали на [[Елам]] покушавајући да обнове некадашњу моћ вавилонске државе.
[[627.]] године п. н. е. преминуо је асирски владар [[Асурбанипал]]. У то време је у Месопотамији његов намесник био Кандалун који је такође умро исте године. Вавилонска хроника наводи да је [[626.]] Вавилоном владао халдејац Набопаласар, али не износи никакве појединости из којих би се дало закључити како је дошао до власти. Код Јосифа Флавија, који преноси извештај Берсоса, стоји да је [[Набопаласар]] био један од Асурбанипалових генерала. Пошто су владар и намесник Вавилоније умрли он је вероватно искористио своју војничку моћ и узурпирао власт.
Узурпацију нису одобравали ни Асирци ни његови сународници, тако да је Набопаласару требало 10 година да се учврсти на трону и овлада читавим међуречјем. Водио је дуге и тешке ратове са градовима [[Урук]] и [[Нипур]]. Опсаде су биле дуге, па [[Вавилонска хроника]] бележи да су [[620.]] године п. н. е. становници Нипура продавали своју децу да би се прехранили.
Ред 32:
== Град Вавилон у овом периоду ==
 
Традиција Вавилона као најлепшег града настала је у ово време. Сви налази са подручијаподручја града се датују Нововавилонским периодом. Град се простирао на 850 хектара. Окружен бедемима огромних размера, кроз град је протицала река. у граду је постојао [[зигурат]] који је на врху имао храм посвећен Мардуку, кућа која се налази на граници неба и земље, [[Ентеменаки]]. Централни храм је би такође посвећен [[Мардук|Мардуку]] и звао се [[Егасила]]. Из тог храма водио је свети, процесијски пут до капије посвећене богињи [[Иштар]]. Пут је био заштићен зидивима који су били поплочани опекама плаве боје и украшени представама крилатих бикова и светих змајева посвећених Мардуку. Халдејци су настојали да што више саграде и обнове грађевине. После Кировог освајања Вавилон је наставио да представља својеврсансвојеврстан културни и трговачки центар региона.
[[Категорија:Месопотамија]]