Интервју — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: ar:مقابلة |
м Граматика |
||
Ред 6:
== Научни интервју ==
Интервју спада у најчешће коришћене научне методе за прикупљање података. Укључује интеракцију између испитивача и испитаника. Обично се врши уживо, мада је могуће интервју обавити и путем телефона, чак се може укључити више испитивача или испитаника. Дужина интервјуа треба да буде усклађена са његовим циљем и природом података који се желе прикупити. Са структуром "питање-одговор" од [[анкета|анкете]] се разликује по флексибилнијем протоколу, релативно је мање
Улоге учесника су прилично јасно дефинисане: испитивач контролише разговор са аспекта одабира теме и форме питања. Са друге стране, испитаник је у обавези да сарађује и одговара на постављена питања. Он настоји да пружи садржајне и сажете одговоре, док испитивач [[дискурс]] одржава даљим питањима. Испитивач треба да припреми листу тема јер постављањем питања он успева да одржи разговор. Унапред припремљеним питањима спречава се појава [[феномен]]а спонтаног разговора – оклевање, [[амбивалентност]] значења питања, итд. [[Вилијам Лабов]] је осмислио разговорну мрежу, са циљем симулирања спонтаног мењања теме, што је карактеристично за неформални разговор. Унапред утврђеног редоследа тема нема, и сама интересовања испитаника могу помоћи у кретању кроз теме. Оваквом организацијом могу се додатно забележити подаци о самим испитаницима ([[узраст]], [[пол]], [[друштвена класа]], [[етницитет|етничка припадност]], итд.), које истраживачи могу искористити за тумачење говорног понашања испитаника. Често је интервју извор квалитативних података који може допунити квантитативе анализе.
| |||