Јован Милићевић (историчар) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Граматичке и(ли) правописне грешке |
||
Ред 2:
'''Јован Милићевић''' ([[20. јануар]] [[1927]], [[Београд]]—[[17. јануар]] [[1984]], Београд) је био [[Србија|српски]] [[Српски историчар|историчар]].
Основну школу, гимназију и [[Филозофски факултет у Београду|Филозофски факултет]] ([[1953]]) завршио је у Београду. Две године радио је на [[Војномедицинска академија|Војномедицинској академији]] па је потом изабран за асистента на Катедри за националну историју. Докторирао је [[1962]], изабран је за доцента [[1963]], за
Милићевић се бавио историјом српског народа у [[19. век|XIX]] и [[20. век|XX]] веку. Истраживао је у свим нашим архивама а од страних у [[Беч]]у, [[Грац]]у и [[Будимпешта|Будимпешти]]. Монографија ''[[Јеврем Грујић]], историјат светоандрејског либерализма'' ([[1964]]) јесте његова докторска дисертација и најзначајније дело. Написано на основу објављене и необјављене грађе, исцрпно искоришћене литературе ово дело улази у ред наших најуспелијих биографских дела. За највећи подухват наше историографије Историју српског народа (5. том) Милићевић је написао два текста. У првом је обрадио историју Србије од одласка кнеза [[Милош Обренивић|Милоша]] са власти до убиства кнеза [[Михаило обреновић|Михаила]] ([[1839]]-[[1868]]). У другом је приказао прошлост Црне Горе од судбоносних битака са Турцима с краја XVIII века ([[1797]]) до смрти владике и песника Петра II Петровића Његоша (1851).
| |||