ДНК анализа — разлика између измена

5 бајтова додато ,  пре 10 година
м
Граматичке и(ли) правописне грешке
м (Бот Додаје: tr:DNA profillemesi)
м (Граматичке и(ли) правописне грешке)
'''Генетичка идентификација''', '''генетичко тестирање''' и '''генетички профил''' су технике којима се врши идентификација између индивидуа исте врсте користећи притомпри том само узорке њихових дезоксирибонуклеинских киселина ([[ДНК]]), односно генетичког материјала. Оваква употреба генетичког материјала је представљена [[1985]]. на [[Лајкестер Универзитет|Универзитету Лајкестер]] од стране њеног изумитеља господина [[Алек Џефрис|Алека Џефриса]].
 
== Употреба ДНК анализе ==
Током првих година употребе ДНК као доказа у судским процесима, [[поротници]]ма је често била представљена комплексна или нетачна слика доказа од стране браниоца, као на пример: дата је могућност да одређени узорак, то јест секвенца има шансу 1 према 5 милиона да се нађе код неке друге особе. Бранилац би онда навео пример да у земљи од рецимо 60 милиона људи, у тој земљи би се нашло 12 особа која би имале исту секвенцу. То би даље значило да од 12 особа једна је крива. Оваква манипулација доказа је лажна јер се полази од тога да се особа од ДНК интереса насумице бира из популације од 60 милиона. Међутим, [[поротници]] морају да схвате да поред генетичког профила, осумњичени има и неке друге физичке везе са жртвом (отисак прстију, оружје којим је убиство урађено, непостојање алибија, итд.). Лажна идеја или играње доказа да упостављање везе од 1 према 5 милиона аутоматски значи невиност од 1 према 5 милиона је позната као адвокатска лаж (''prosecutor’s fallacy'').
 
Да би се избегле разне теоријске случајности у утврђивању веза између узорака данас се врши велики број поновних тестирања који статистички гледано имају грешку у реонурејону од 1 према милијарду (100,000,000,000). Међутим, степен грешака у лабораторијским процедурама може да буде много виши од овога, и често лабораторијске процедуре не подржавају теорију при којима су се ове статистичке броје израчунале. На пример, случајне могућности могу бити израчунате на основу могућности да маркери из два узорка имају хоризонталне цртице на истој локацији, али техничар у лабораторији може да закључи на основу овога да слични, али не идентични, атрибути хоризонталних цртица могу да буду резултат грешака у желатину од агарозе. Међутим у овом случају лабораторијски техничар повећава могућност случајности тако што проширује критеријуме за налажење истоветне ДНКа секвенце у оба узорка. Недавне студије су пронашле висок степен грешака што може бити од велике бриге и дилеме кад је реч о генетичком материјалу као главном доказу у судском процесу [http://www.guardian.co.uk/crime/article/0,2763,640157,00.html]. Пажљиви [[поротник]] неће своју одлуку донети само на основу генетичког доказа, већ на основу других фактора који могу да му помогну у доношењу праве одлуке. Кимерија је само један од примера где непостојање генетичке везе два узорка могу да прогласе кривог невиним.
 
Кад се ДНК доказ узима у обзир следећа питања се морају поставити:
*[[1988]]. Британски пекар [[Колин Пичфорк]] је прва особа која је осуђена на основу ДНК доказа.
*[[1989]]. сексуални насилник на [[Флорида|Флориди]] [[Томи Ли Ендруз]] је први Американац који је осуђен на основу ДНК за злочин који је починио [[1987]].
*[[1991]]. [[Алан Легере]] је први [[Канада|Канађанин]] који је осуђен на основу ДНК доказа за 4 убистава које је починио док је био у бекству [[1989]]. Током његовог суђења браниоци су тврдили како веома мала варијација у генетичком реонурејону из кога је осумњичени може довесто то лажног резултата.
*[[1992]]. ДНК доказ је коришћен како би се доказало да је доктор [[Јозеф Менгеле]] из Нацистичке [[Немачка|Немачке]], сахрањен у [[Бразил]]у као [[Волфганг Герхард]].
*Ова наука је постала супер позната у медијима у [[САД]] када је [[1994]]. тужилац користио, уз помоћ експерата и пуно објашњена шта је ДНК, ДНК доказе који су повезивали [[О Џеј Симпсон]]а са двоструким убиством.
1.670

измена