Термохалинска покретна трака — разлика између измена

Глобално кружење размјене топлоте у значајној мјери је одређено зимским спуштањем слане и хладне морске воде у [[Атлантик|сјеверном Атлантику]] на дубину од 1 до 4 км. Због тога је ова регија за почетак посматрања узорка кружења. Уз морско дно или близу њега хладна вода тече као '''дубинска струја''' (дубинска вода) до изласка у јужном Атлантику гдје затим с [[Антарктичка циркумполарна струја|Циркумполарном струјом]] одлази у [[Индијски океан|Индијски]] и [[Тихи океан]]. Циркумполарна струја [[Јужни океан|Јужног океана]] обилази читав глобус и мијеша водене масе три океана и вјеројатно је мјесто гдје се већи дио хладне воде уздиже према површини и грије се мијешањем које покреће [[вјетар]]. Од ту се мијешањем модифициране водене масе враћају на површину (површинска вода, Тихи оцеан) или остају на мањој дубини од пар стотина метара (међувода, Индијски оцеан). Доласком на површину, водене масе се поново грију, нарочито у [[екватор]]ијалним подручјима, и затим као '''површинска струја''' тече прво уз [[Индонезија|Индонезију]], затим око јужног врха [[Африка|Африке]] у подручје средњоамеричког заљева и на крају као [[Голфска струја]] наставља према сјеверном Атлантику гдје поново понире у дубину и тиме затвара круг кружења.

 

 

Дугорочно, на струје дјелује и [[помицање континената]] кроз подјелу копно-море. Као релативно краткорочније дјеловање разматра се могућност мањег или већег слабљења сјеверноатлантске струје због отапања поларних ледених капа. У [[Историја климе|историји климе]] нађени су докази за таква догађања и раније.