Наелектрисање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: wo:Yanu mbëj |
м Граматичке и(ли) правописне грешке |
||
Ред 9:
Наелектрисање је својство субатомских честица и у природи се јавља само као '''целобројни''' умножак [[елементарно наелектрисање|елементарног наелектрисања]]. Зато се каже да је наелектрисање дискретно односно квантовано. Када се изражава као умножак елементарног наелектрисања, [[електрон]] има наелектрисање -1 а [[протон]] наелектрисање +1. [[Кварк]], зависно од врсте, може да има наелектрисање −1/3 или +2/3. [[Античестица|Античестице]] имају наелектрисања супротна од одговарајућих честица (позитрон +1, антипротон -1). Постоје и друге наелектрисане честице (тау, мион...).
Налектрисање [[макроскопски|макроскопског]] тела је збир наелектрисања свих честица од којих је тело састављено. Често, укупно налектрисање је једнако нули, пошто је број електрона у сваком [[атом]]у једнак броју [[протон]]а, па се њихова наелектрисања поништавају. Појава у којој укупно наелектрисање није једнако нули, и
[[СИ]] јединица наелектрисања назива се [[кулон]] и означава се са -{''C''}-. Један кулон садржи око 6.24 × 10<sup>18</sup> елементарних наелектрисања (наелектрисање једног протона или једног електрона). Кулон се дефинише као количина наелектрисања коју у току једне [[секунда|секунде]] пренесе струја од једног [[ампер]]а. Симбол -{''Q''}- се користи да означи количину наелектрисања.
| |||