Маријан Чавић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Граматичке и(ли) правописне грешке
Ред 15:
Рођен је [[10. март]]а [[1915]]. у [[Загреб]]у у напредној радничкој породици. Још у најранијој младости укључио се у рад напредног омладинског покрета, а када је постао радник-металац укључио се у рад УРС-ових синдиката. Убрзо је постао синдикални функционер и радио је на организацији многих синдикалних акција и штрајкова. Као истакнути борац за радничка права, Маријан Чавић је [[1939]]. примљен у [[КПЈ|Комунистичку партију Југославије]], а непосредно уочи рата постао је секретар Трећег рејонског комитета КПХ у Загребу.
 
После [[Априлски рат|окупације]] и формирања квислиншке [[НДХ]], Маријан Чавић организује у свом реонурејону илегални рад и учествује у диверзантским и другим акцијама, а помаже и у раду Месног комитета у учвршћењу партијских организација. Одлуком [[Централни комитет|ЦК]] [[КПХ]], Маријан Чавић, средином августа 1941. напушта Загреб и одлази у [[Карловац]], да би помогао карловачким комунистима у организовању ослободилачке борбе. Непосредно после доласка у Карловац, преузима дужност секретара Месног комитета и члана Окружног комитета КПХ за Карловац. Заједно с [[Иван Маринковић Славко|Ивом Маринковићем]] и [[Јосип Краш|Јосипом Крашем]], настојао је успоставити прекинуте везе са [[Загреб]]ом, [[Петрова гора|Петровом гором]], [[Горски котар|Горским котаром]], Хрватским приморјем, [[Покупље|Покупљем]], [[Лика|Ликом]] и [[Банија|Банијом]]. У веома тешким условима, искусни илегалци успели су у Карловцу, пуном [[усташе|усташа]] и [[Италија]]на, у релативно кратком року обновити партијску организацију и оспособити је тако да је она поновно постизала добре резултате. Учвршћење партијске организације много је допринело развоју илегалног рада, па су из дана у дан постизани добри резултати, а знатно је утицало и на учвршћење [[СКОЈ|скојевске]] организације у граду. Под руководством Маријана Чавића успешно је радила и организација [[АФЖ]]-а и тајна партијска штампарија у Карловцу, смештена у Дубравцу.
 
[[16. октобар|16. октобра]] [[1941]]. године, код књижаре "Фогина" у Карловцу, усташка је полиција изненадила и ухапсила Маријана Чавића. Знајући да је Чавић значајна личност у партијској организацији, усташка полиција га је подвргла мучењу, али он није хтео одати чак ни своје име. Да би прекратио своје муке, Маријан Чавић је покушао извршити самоубиство. Међутим, желећи по сваку цену изнудити од њега информације, полиција га је отпремила у карловачку болницу на лечење.