Техничка школа „Милева Марић-Ајнштајн” Нови Сад — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Граматичке и(ли) правописне грешке |
|||
Ред 9:
На захтев Удружење Срба занатлија из Новог Сада Министарству просвете тадашње Аустро-Угарске, занатска школа почиње са радом у јесен [[1883]]. године. То је био први облик стручног образовања на овим просторима. Школа је била трогодишња и у њу су се могли уписати ученици који су завршили четири године основне школе и најкасније до дванаесте године. Свако пре подне, осим недеље, ученици су проводили шест сати на пракси, после подне се одвијала теоријска настава у школи четири часа дневно.
Занатска школа наставља са радом и после Првог светског рата, са нешто измењеним планом и програмом. Између два светска рата у Новом Саду још постоје и женска занатско – трговачка школа и вечерња занатска школа. После Првог светског рата Министарство трговине и индустрије доноси одлуку о отварању средњих техничких школа у новооснованој држави. Према указу Министарства из [[1920]]. године "Средња техничка школа има задатак да теоријски и практично образује ваљане и самосталне помоћнике инжењера и архитеката, да спрема самосталне руковаоце мањих
Новосадска Средња техничка школа са грађевинским одсеком почиње са радом у јесен [[1929]]. године. Школа је смештена у зграду некадашњег "Убогог дома" – дома за старе и сиромашне о којима је бринуо град. Прве школске године настава се одвијала у само две просторије које су адаптиране у учионице са великим прозорима. Трећа просторија новоосноване школе била је зборница. Први предавачи у школи били су инжењери, стално запослени у грађевинској дирекцији дунавске Бановине који су хонорарно држали наставу. Те прве школске године уписано је 37 ученика у први разред. Школа је била четворогодишња са општим и стручним предметима. На крају сваке године ученици су имали феријалну праксу 2–3 недеље у зависности од разреда. На крају четвртог разреда полагао се матурски испит, цртао матурски рад и бранио пред комисијом од 6 чланова и "председником испитног одбора" који је био изасланик министарства трговине и индустрије.
Већ наредних година број ученика се повећава, па се и зграда школе проширује. Граде се још две учионице, посебна цртаоница, библиотека, радионица за праксу. Интересантно је да су део новоизграђених просторија изградили сами ученици, уз стручну помоћ професора, током летњег распуста у оквиру праксе.
| |||