Маглич — разлика између измена

Друга претпоставка је да га је почетком [[13. век|XIII века]] подигао [[Урош I Немањић|Урошев]] [[отац]] [[Стефан Првовенчани]] да би заштитио своју [[Задужбина|задужбину]] [[Манастир Жича|Жичу]] и [[Манастир Студеница|Студеницу]].

 

 

Нема података о паду Маглича у [[Турци|турске руке]], али је он у прикључен [[Отоманска империја|Отоманској империји]] непосредно или одмах након [[Пад Смедерева (1459)|турског уласка у Смедерево]] [[20. јун|20.06.]][[1459]]. када и цела [[српска деспотовина]].

Источни бедем је скроз обновљен, западни је до пола зарушен, док је на северном грудобран до пола разрушен, али је стаза опстала. Основе зида који је раздвајао ''мали град'' тј. [[Стена|стену]] на којој су 1. кула и резервоар (VI), данас се једва назире. Већина кула је у добром стању, осим 2. и 5.(западна страна), али су врхови са [[грудобран]]ом обновљени само на 6. и 8. [[Дрво|Дрвеним]] спратовима, степеницама, оградама и терасицама, постављеним крајем [[`80]] дуж кула и бедема на источној и јужној страни, полако пролази време и оне ће врло ускоро почети да представљају опасност по посетиоце, тако да би их требало у што скоријем року заменити или уклонити да се не понови катастрофа из [[Голубац (тврђава)|Голупца]]<ref>''У Голубачком граду је приликом посете, девојка погинула када је пала са степеништа у остатке дворца неколико метара ниже. Она се током пењања ослањала на трулу ограду степеништа, која се поломила оставивши је без ослонца.''</ref>. Због тога је главни градски улаз (I) затворен средином [[2006|2006. године]] да би се онемогућио улаз посетиоцима ради њихове личне безбедности. Прилаз улазу у 1. кулу је немогућ, док су [[Дрво|дрвени]] спратови и степенице у њеној унутрашњости одавно иструлеле.

 

 

== Напомене ==

 

==Литература==

 

== Спољашње везе ==