Представља пространу крашку висораван која се дужином од 15 -{km}- пружа у правцу североисток –југозапад, а тако је и нагнута. Северни део висоравни има просечну висину од 1.900 -{m}-. Ту су и највиши врхови Бјелашнице: Бјелашница (локални назив Звјездарница или Звјездара, 2.067 -{m}-), Крвавац (2.062 -{m}-) и Влахиња (2.057 -{m}-). Јужни део висоравни је нешто нижи, просечно 1.200 -{m}-.
Највећи део Бјелашнице грађен је од средњи и горњих тријаских кречњака и доломита. Кречњачко-доломитне масе су испуцале бројним пукотинама, које су предиспонирале јаке крашке процесе, због којих се падавине брзо губе у подземље, па је Бјелашница скоро безводна. За време дилувијалне глацијације на Бјелашници су били глечери (ледници), најјаче резвијени на њеној северној и североисточној страни. И данас има трагова деловања тих глечера. Висораван Бјелашницу пресекле су на истоку и југоистоку кањонска долина [[Ракитница|Ракитнице]], а на југу и југозападу долина горњег тока реке [[Неретва|Неретве]].
