Судска власт — разлика између измена

6 бајтова уклоњено ,  пре 12 година
нема резимеа измене
м (Бот Додаје: sw:Mahakama)
Нема описа измене
'''Судска власт''' је једна од три основне гране [[власт]]и и њен задатак је да примјењује и тумачи [[закон]]е које је донијела [[законодавна власт]] (легислатива).
'''Судска власт''' је једна од три гране [[власт]]и. Задатак судске власти јесте да примјењује и тумачи [[закон]]е које је донијела [[законодавна власт]] (легислатива). У [[либерализам|либералним]] [[демократија]]ма судска власт треба да има апсолутну независност од осталих грана власти. У [[САД|Сједињеним Америчким Државама]], судска власт је одвојена од остале двије и постоји у облику [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава|Врховног суда]] ({{Јез-енгл|The Supreme Court}}). Неки теоретичари расправљају да [[извршна власт]] има утицаја на амерички Врховни суд јер [[предсједник Сједињених Америчких Држава]] лично бира [[судија|судије]]. Међутим, противаргументи су да предсједник има право да бира судију тек када један од њих умре (судије у Врховном суду САД раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде (начело сталности судијске функције).
 
'''Судска власт''' је једна од три гране [[власт]]и. Задатак судске власти јесте да примјењује и тумачи [[закон]]е које је донијела [[законодавна власт]] (легислатива). У [[либерализам|либералним]] [[демократија]]ма судска власт треба да има апсолутну независност од осталих грана власти. У [[САД|Сједињеним Америчким Државама]], судска власт је одвојена од остале двије и постоји у облику [[Врховни суд Сједињених Америчких Држава|Врховног суда]] ({{Јез-енгл|The Supreme Court}}). Неки теоретичари расправљају да [[извршна власт]] има утицаја на амерички Врховни суд јер [[предсједник Сједињених Америчких Држава]] лично бира [[судија|судије]]. Међутим, противаргументи су да предсједник има право да бира судију тек када један од њих умре (судије у Врховном суду САД раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде (начело сталности судијске функције).
 
Примјер, гдје у либералној демократији постоји мијешање нивоа власти је у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]]. Наиме, у Влади Уједињеног Краљевства постоји мјесто за лорда канцелара ({{Јез-енгл|Lord Chancellor}}), који је уједно и најстарији политички орган у држави (основан најкасније [[1066]]. године, а вјероватно и раније). Проблем је у томе што је он шеф судства (има право да бира и отпушта све судије у држави), сједи у [[Дом лордова|Дому лордова]] - горњем дому [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламента]] (законодавна власт) и има мјесто у Влади ([[извршна власт]]). Теоријски, он има већу политичку моћ од [[премијер]]а (има и већу плату). Овај проблем мучи британску политичку јавност већ неко вријеме. Уједињено Краљевство, као једна од првих држава либералне демократије, себи не би смјела допустити то мијешање. Међутим, пошто су Британци традиционалисти овај проблем није лако ријешити (исти проблем је постојао са прихватањем [[евро|евра]]). У јуну 2003. године [[Тони Блер]], тадашњи премијер Уједињеног Краљевства, је најављивао да ће укинути функцију лорда канцелара и да ће на његово мјесто поставити британски [[Врховни суд Уједињеног Краљевства|Врховни суд]]<ref>[http://www.independent.co.uk/news/uk/politics/out-law-lords-and--the-lord-chancellor--in-a-supreme-court-540528.html Индепендент: „-{OUT: Law Lords and the Lord Chancellor. IN: a Supreme Court}-] (датум посљедњег приступа 21. новембар 2008.)</ref>. Противаргументи су били традиција, велики трошкови за изградњу Врховног суда итд.
 
== Види још ==
 
* [[Извршна власт]]
* [[Законодавна власт]]
== Референце ==
 
{{извориИзвори}}
 
[[Категорија:Право]]