'''Брзина звука''' у ваздуху при нормалним условима износи око 340 [[метар]]а у [[секунд]]и. [[Брзина]] се мења у зависности од Због он простире. Уопштено говорећи, имајући у виду еластичност [[супстанца|супстанцијалних]] средина може се уочити правилност у односу брзина кроз средине одређених [[агрегатно стање|агрегатних стања]]. Тако се звук, по правилу најбрже простире кроз којучврсте пролазисредине, нешто спорије кроз ([[ваздухтечност|течне]], а још спорије кроз [[водагас]]овите...).
Због релативно спорог кретања звука могуће је на пример одредити на коликом растојању је ударио [[гром]]. Измери се време од појаве светлости до момента појаве [[звук]]а и број секунди се помножи са 340 метара у секунди и тако се добије растојање.
На [[фреквенција]]ма изнад 5500 [[Херц]]а звук се толико споро креће да је човеку уз помоћ два уха могуће одредити смер одакле звук долази. Ако је човек окренут нпр. укосо према извору [[звук]]а, звук стиже пре до ближег уха него до другог и човек то инстинктивно констатује и махинално се окреће ка звуку.
== Израчунавање ==
Брзина звука као механичког [[талас]]а условљена је карактеристикама средине кроз коју се он простире. Уопштено говорећи, имајући у виду еластичност [[супстанца|супстанцијалних]] средина може се уочити правилност у односу брзина кроз средине одређених [[агрегатно стање|агрегатних стања]]. Тако се звук, по правилу најбрже простире кроз чврсте средине, нешто спорије кроз [[течност|течне]], а још спорије кроз [[гас]]овите.
