|
==Исхођење==
(Грчки εκπορευσις, лат. procesio од procedo): Дух Свети јесте једносуштан са [[Света Тројица|Оцем]] и [[Исус Христос - Син Божји|Сином]] са Којима заједно постоји пре векова и са Којима заједно дели исту божанску вољу и [[Божанске нестворенеНестворене енергијеЕнергије|енергију]], а има личну [[Ипостас|ипостас]] и делање. Он вечно исходи од [[Света Тројица|Оца]], али се у време шаље од [[Исус Христос - Син Божји|Сина]]: ''"А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, он ће свједочити за мене"'' (Јован 15,26). Дух исходи од Оца по Својој егзистенцији, али има вечно кретање излажења од [[Света Тројица|Оца]] ка [[Исус Христос - Син Божји|Сину]]. Својим исхођењем, Дух сједињује Оца и Сина, усавршава јединство живота и љубави између Оца и Сина. [[Св. Јован Дамаскин]] вели да Дух исходи од Оца и одмара се у Сину, преко Којега се даје и постаје познат (Догматика, I, 7-11; стр. 17,28,34). Он се одмара у Сину, сија кроз Сина и Син Га шаље (Јован 1,32-35). Зато се назива не само Дух Оца, него и Дух Сина. Он каже: ''"Дух Божији јесте суштинска моћ, која постоји у [[Ипостас|ипостаси]] која је само њој својствена, Који исходи од Оца и одмара се у Сину и обзнањује Га. Не може се одвојити од [[Бог]]а, у Коме постоји, нити од [[Логос у Православљу|Логоса]], Кога прати, нити се, пак, губи у неегзистенцији, него постоји суштаствено подобно [[Логос у Православљу|Логосу]]. Дух Свети јесте жив, слободан, самопокретан, делотворан, увек жели добро и у свакој Његовој намери моћ се подудара са вољом, беспочетан је и бескрајан. Никад [[Света Тројица|Отац]] није био без [[Логос у Православљу|Логоса]] нити је Логос био без Духа"'' (Ibidem, стр. 17).
----
|
