Суперпроводност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Суперпроводљивост''' или '''суперпроводност''' је феноменпојава који се јавља код одређенихизвесних [[материјал|материјала]] на ниским [[температура|температурама]], иу карактеришекојој гадолази потпунодо одсуствопотпуног одсуства [[електрични отпор|електричног отпора]] и пригушивањегашења унутрашњег [[магнетско поље|магнетног поља]] ([[Мајснеров ефекат]]). На критичној температури ''T''<sub>c</sub> отпорност материјала пада на немерљиво малу вредностнулу.
 
[[Слика:magnet_4.jpg|мини|Магнет лебди изнад течношћу охлађеног суперпроводника (око −197&nbsp;°-{C}-).]]
[[Слика:supraleitung.jpg|мини|Керамички суперпроводник лебди изнад магнетне траке.]]
[[Слика:Flyingsuperconductor.ogg|Видео снимак супермагнета -{YBCO}-, који лебди изнад магнетне шине|мини]]
 
Суперпроводност се појављује код разних материјала, укључујући и простеједноставне елементе попут [[калај]]а и [[алуминијум]]а, разненеке маталне [[легура|легуре]], некеи високодопиране [[полупроводници|полупроводнике]], као и одређенаизвесна [[керамика|керамичка]] једињења која садрже степеннешто [[атом]]а [[Бакар (хемијски елемент)|бакра]] и [[кисеоник]]а. Друга врста једињења, позната као [[купрати]], су високотемпературни суперпроводници. Суперпроводност се не појављује код [[племенити метали|племенитих метала]] попут [[злато|злата]] и [[сребро|сребра]], нити код феромагнетних метала попут [[гвожђе|гвожђа]] (мада гвожђе може да се претворити у суперпроводник ако се подвргне врло високим притисцима).
 
Суперпроводљивост је откривена 1911, али теоријска базаоснова ове појаве није била позната све до 1957. Те године су амерички физичари [[Џон Бардин]] (-{''John Bardeen''}-), [[Лион Купер]] (-{''Leon Cooper''}-) и [[Роберт Шрифер]] (-{''Robert Schrieffer''}-) објавили теорију суперпроводљивости (за конвенционалне, тада једино познате, суперпроводнике), сада познату као [[БЦС теорија|БЦС теорију]], и наза основу тог рада суто добили [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду]] 1972. (То је била Бардинова друга Нобелова награда; прву је делио и добио за рад на развоју [[транзистор]]а.) Кључни део БЦС теорије је интеракција измеђуграђење парова проводних [[електрон]]а, названипознатих као ''Куперови парови'', изазваникао последица интеракцијоминтеракције са позитивним [[јон]]има [[кристал]]а.
 
<!--Слободни електрон привлачно делује на блиске позитивне јоне, благо их приближавајући. Резултујућа благо повећана концентрација позитивног наелектрисања тада привлачи другог слободног електрона са [[импулс]]ом супротним од првог. На нормалним температурама ова интеракција пара електрона је веома слаба у поређењу са енергијама топлотног кретања, али на јако ниским температурама постаје значајна.-->
 
ПовезаниСпарени на овај начин, парови електронаелектрони не могу индивидуално добити или изгубити мале количине енергије, као што би могли у делимично попуњеној [[проводна зона|проводној зони]]. Њихово спаривање дајествара енергетскуенергијски празнинупроцеп у дозвољеним квантним нивоима, а на ниским температурама не постоји довољно енергије судара да се прескочиовај овапроцеп празнинапрескочи. Према томе електрони могу слободно да се крећу кроз кристал без икакве размене енергије кроз сударе, то јест са нултим отпором.
 
Постоји и класа материјала, позната као [[неконвенционални суперпроводници]], код које се јавља суперпроводност, али чија су физичка својства у супротности са теоријом конвенционалних суперпроводника. Наиме, такозвани [[високотемпературни суперпроводник|високотемпературни суперпроводници]], откривени 1986, показују особину суперпроводљивости на температурама далеко вишим него што би то било могуће по конвенционалној теорији (ипак, ова температура је још увек далеко испод [[собна температура|собне температуре]]). Тренутно не постоји целовита теорија високотемпературне суперпроводности.