Плаут — разлика између измена

Римска комедија постала је и развила се по узору на [[Нова атичка комедија|нову атичку комедију]], која је цветала у 4. и 3. веку ст. е., при чему су се нарочито користила дела грчких књижевника [[Филемон]]а, [[Аполодор]]а и [[Менандар|Менандра]]. [[Средња комедија]] искоришћена је као узор само за Плаутовог ''Персијанца'' и можда ''Амфитриона''. Та римска комедија, настала по узору на грчке оригинале и смештена у грчко окружење, названа је палијата (''fabula palliata'') према одећи коју су на сцени носили глумци (''pallium'' »грчка кабаница«). Палијата је или комедија карактера (''comoedia stataria'') или комедија заплета (''comoedia motoria''), обично има пет чинова између којих су уметнути [[музика|музички]] делови, које је изводио свирач на дуплим тибијама (врста фруле). [[Хор]]а у палијати није било, као што га није било ни у новој комедији; нека врста хора постоји једино у Плаутовом ''Конопцу''. Уместо хора је, међутим, понекад између чинова свирао свирач (''tibicen''). У сваком комаду било је две врсте партија: једне су просто рецитоване (то су ''diverbia'' = дијалози), а друге су изговаране уз пратњу тибија (то су ''cantica''). ''Цантица'' је у ужем смислу свако певање уз пратњу тибија и представља чисто [[лирика|лирску]] [[монодија|монодију]], дакле соло певање, у променљивом и често живом и немирном метру. Ови кантици налазе се само код Плаута, који их је додао на сопствену иницијативу, јер њих не налазимо ни у новој комедији. Он је био највечи кретен