Капуера — разлика између измена

После ослобођења, црнци у Бразилу су постајали пуноправни грађани. [[1798]]. године од пописаних 1.988.000 црнаца 406.000 је било слободно. Двадесет година касније, [[1818]]. године број слободних црнаца је био 585.000, што је стварало услове за потпуно укидање ропства, што се и десило 1888. године. Од тог тренутка, слободни људи су кренули да насељавају веће градове у потрази за послом. Како посла није било довољно за све, многи од бивших робова су оснивали или су се прикључивали криминалним бандама. Наставили су да се баве капоером, која је сада постала повезана са криминалом и активностима које су биле усмерене против владајуће класе. Као резултат тога, капоера је била забрањена законом ([[1892]]), и онима којима који су је практиковали биле су изрицане велике казне. Игре капоере су често одржаване на местима одакле је лако побећи, а постојао је и посебан ритам (каваларија) који се свирао у случају да долази полиција. Да би се што лакше сакрили од закона, капуеристи су често имали и по неколико различитих надимака, којим би сакривали своје стварне идентитете. Тај обичај је остао и данас. Скоро сваки капуериста има свој надимак (апелидо). Тај надимак се најћешћенајчешће добија од стране старијих капуериста и мајстора а обично представља неку физичку карактеристику особе која га носи, стил играња или пак карактерну особину.