Игор I Кијевски — разлика између измена

[[Слика:Radzivill Igor-945.jpg|мини|200п|Древљани доносе Игору поклоне.]]

'''Игор Рјурикович''' (око 878. — 945.) или '''Игор Кијевски''' ({{јез-ру|Игорь Рюрикович}}, [[старонормански]]: Ingvar) је био син [[Рјурик]]а, почетника владарске [[Династија Рјурикович|династије Рјурикович]], и руски велики кнез. Име је наводно добио по финској речи Ижор.

 

 

 

== Поход на Цариград 941-944 ==

 

Напад на Византију је почео са неуспехом на мору. Руска морнарица је била уништена од такозване [[Грчка ватра|грчке ватре]], коју су користили Грци. После копненог пораза септембра [[941.]] врати се у Кијев. Летописци су записали да се Игор жалио да није имао среће у том походу. Ипак је након две опсаде 941. и 944. склопљен повољан мир, а договор је записан у византијској енциклопедији 10. века - [[Суда|Суди]] у којој је Игор и частно поменут.

 

[[942.]] роди му се син [[Свјатослав I Кијевски|Свјатослав]], каснији велики војни вођа кијевских Руса, који са 3 година постаје велики кнез али је до сазрелости де-факто после водила мама. [[943.]] окупи нову војску од Руса, Печенега и скандинавских Варангина и поново крене на Цариград. Византијски цар [[Роман I Лакапин]] му у сусрет шаље изасланство богато са поклонима, који доспу до Игора на реци [[Дунав]]. Након посвета Игор се окрене назад. При томе су Византијци одвојено нудили поклоне и Печенезима па је вероватно зато био мир лакше склопљен. [[944.]] са Византијом склопе војно-трговачки споразум. У договору, који се је склопио у цркви у Кијеву, је поменута цела Игорова породица, кнегиња Олга и син Свјатослав.

 

== Смрт ==