Јавно власништво — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м interwiki fr |
|||
Ред 101:
Ови чиниоцу су учврстили погрешно становиште да „доступан бесплатно“<!-- ОПЕТ free --> значи „у јавном власништву“. Могло би се тврдити да будући што је Интернет јавно доступно подручје, које није лиценцирано ни контролисано од стране било којег појединца, компаније или владе, све што се налази на Интернету у јавном власништву. Овај привидан доказ запоставља чињеницу да права лиценцирања ''не'' зависе од средстава расподеле или корисниковог начина набавке (Ако вам неко да украдену робу, она је и даље украдена, чак и ако ви тога нисте били свесни). Потера за кршењем права на копирање које се темељи на погрешној идеји да „информације желе да буду слободне“ (погледајте фусноте доле) је постала основна жижа индустрија чија се финансијска структура базира на контролисању дистрибуције таквих медија. Мада ово има законског основа, јавна подршка за напоре ових компанија је озбиљно поткопана веровањем да добијају „шта им следује“ за деценије прецењивања лиценцираних медија. Иронично, многи ствараоци таквих дела, првенствено писци и музичари, се налазе са обе стране сукоба, будући да су се они често борили са дистрибутерима медијума због неодговарајуће надокнаде за њихов рад а истовремено те надокнаде зависе од прихода дистрибутера.
Додатна компликација је да је постало изузетно популарно објављивати искључиво на Интернету. Судећи барем по закону САД, оригинална дела аутора су покривена правом на копирање чак иако немају у себи укључено формално обавештење. Међутим, такви закони су донети у време када је нагласак био на материјалима који се не могу тако једноставно и јефтино репродуковати као дигитални медијуми, нити се водило рачуна о крајњој неспособности утврђивања који скуп електронских битова је оригинал. Технички, било шта постављено на Интернет (био то [[блог]] или [[e-mail|е-писмо]]) може се сматрати као материјал заштићен правом на копирање, осим ако је другачије наглашено (многи од оних који путем Интернета пружају неке садржаје покушавају да одбране [[право на копирање|права на копирање]] задржавајући сва присвојна и репродуктивна права на сав материјал постављен на њихов [[сервер]], али потенцијал за сукоб тврдњи још увек није био темељно тестиран). Традиционалне методе доказивања оригиналсности дела, као што је физичко слање запечаћеног примерка свог рада себи добијајући тиме датирани печат од владине установе (тј. локалне [[Пошта|Поште]]), су небитне за овај нови извор креативних радова.
Многи људи користе Интернет да би доприносили јавном власништву или учинили дела у јавном власништву приступачнија за више људи. На пример, [[:en:Project Gutenberg|Пројекат Гутенберг]] координира труд људи који преписују дела у јавном власништву у електронску форму.
| |||