Општина Урошевац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Правопис и/или генералне преправке |
Нема описа измене |
||
Ред 13:
[[ru:Урошевац (община)]]
Ono što Tadić i Tadići neće da se čuje..istina o Srbima na Kosovu..
Pismo Ivana iz Kosovske Mitrovice. koji je rodom iz Uroševca..Pisao je prijateljici u inostranstvu koja je rodom iz Prištine, i koja ga je objavila na forumu gde učestvuje:
Quote:(objavljeno Juna 2008.god.)
OVO MI JE POSLAO MOJ DRUG IVAN KOJI JE RODOM IZ UROSEVCA,SADA U KOS.MITROVICI. SLOBODNO SALJITE DALJE, NEKA SE CUJE...
Ne znam kako da zapocnem ovu pricu, jer sam se jako rastuzio. Naime, bio sam u Urosevcu prekjuce. Vodio sam dvoje stranaca; jednu Amerikanku i jednog Norvezanina. Oni su zaduzeni za ljudska prava na Kosovu. Hteli su da na licu mesta provere ono sto sam im pricao o nasem gradu.
Dosli su da me pokupe u K.Mitrovici. Prvo smo, naravno, prošli pored Babusa. Svratili smo do groblja na kojem je sahranjen moj deda, koji je umro pre 22 godine. Prizor je stravican. Svi spomenici su poruseni i groblje je bukvalno sravnjeno sa zemljom. Dedin prelep spomenik je polomljen u paramparcad. Trava je paljena, a na groblje ne sme da se udje zbog opasnosti od postojanja mina.
Nastavili smo ka gradu. Usli smo u grad pored savnih cevi i izasli na glavnu ulicu kod sportske hale i našeg groblja. Tamo gde je prehrambena skola, sada je napravljena još jedna velika skola iza. Inače, svuda su bile njihove, americke, NATO i zastave EU, a na panoima je okaceno; URIME PAVERSIA sto znaci srećna nezavisnost. Na ekonomskoj skoli se vijorila ogromna americka zastava a na skoli Peko Tepavcevic, ogromna albanska zastava. Svuda u glavnoj ulici gde su bile srpske kuce, sada su ogromne zgrade, kafici ili restorani. Sva ona prelepa srpka dvorista su nestala. Grad izgleda uzasno.
Nasa mucenicka Crkva stoji u centru i prkosno odoleva, iako su vidljivi tragovi spaljivanja i miniranja. Tri **** od 1999 su pokusali da je sruse. Unutar ckve su spaljne sve ikone osim dve. Pogadjajte koje??? Ikona Svetog Jovana i ikona Svetog Urosa. Dva svetitelja kojima je crkva i posvecena. Nekim cudom nisu izgorele i kao da blistaju i porucuju, da imamo vere i nade, jer nas Gospod nije napustio. Ovo je po meni cudo, jer su dusmani sve ostalo zapalili i oskrnavili unutar crkve.
Sa pomesanim osecanjem tuge, ali i radosto zbog znaka Bozijeg prisustva, nastavljamo ka Nerodimlju. Selo je sravnjeno sa zemljom, a sva suma po brdima iznad sela je posecena. U centru sela miniran Dusanov bor, star 650 godina. Prvo su probali da ga poseku, pa kada nisu uspeli, minirali ga. Stara Crkva iz 13-og veka je sravnjena sa zemljom, a ne mestu crkve sada bacaju djubre. Groblje se uopste i ne vidi gde je bilo. STRAVICNA SLIKA. U centru sela, Siptar napravio ogroman riblji restoran pored Nerodimke. Najstarija srpska osnovna skola na Kosovu koja se nalazila u Nerodimlju, razvaljena.
Vracamo se u grad. Idemo da posetimo dvoje Srba u uluci Ivo lola Ribar. Nekad je cela ulica bila cisto srpska. Cuva ih grcki KFOR. Kada shvataju da sam Srbin, pocinju da placu. Pita me baba; gde su nasi Srbi, mucenici, gde je nas Urosevac??? :-( Sada moram da prekinem, pa vam nastavak saljem kasnije.
Ivan
nastavak price!
Znaci, baba me je pitala: „gde ste, moji srbi, gde ste moji mucenici? gde je nas Urosevac?” Poceli su oboje da placu i jako su me rastuzili. Pricali su nam šta im se sve dogodilo u poslednjih nekoliko godina, kako žive kao zatvorenici u svojoj sopstvenoj kuci, kako ne smeju nigde iz dvorista da mrdnu - sve srpske kuce u njihovoj ulici su spaljene, osim kuce prvog komsije koja je okupirana od strane nekog UCKe iz Kosara
kod Stimlja, i niko ne sme da se usudi da ga izbaci. Inače, njihova imena su Radoslav Koviljka Veljkovic. Odatle smo krenuli sa grckim vojnicima do grckog kampa koji se nalazi nekih 5 km od Urosevca prema Skoplju. U grckom kampu se, inače, nalaze dve sestre Nikolic - Sani (Santipa) i Lili sa njihovom majkom koja je slovenka. majka ima preko 80 godina, Sani 60-ak i arhitekta je po struci, a lili je inzenjer hemije, ima vise od 55 godina i od rođenja je paralizovana. njihova prica je stravicna. dok sam živeo u Urosevcu, nisam čak ni znao da postoje. njihova kuca je bila u centru grada, blizu pijace, izlazila je na glavnu ulicu - preko **** picerije Verona (sa fontanom), malo pre Goranceta kad se ide prema gradu od Mikelja. nisam znao, ali su mi one objasnile da je tu bilo ogromno dvoriste na preko 25 ari. imali su predivnu bastu i part, u kuci biblioteku od preko 1800 knjiga na pet svetskih jezika. Imale su ikonu Bogorodice staru 450 godina koju je njihova majka donela iz Slovenije. kad je vecina srba napustila grad 17. juna 1999, one su resile da ostanu, uverene da ih niko neće dirati, jer nikada u zivotu se nikome nisu zamerile - niti one niti njeni roditelji (s obzirom da im je majka slovenka a otac cincar), a i uvek su živeli mirno i povuceno. nazalost, demonska oluja nije ni njih postedela. nekoliko **** su im upadali u kucu, odneli sve vredne stvari, naravno ne knjige, jer - šta će UCKovcima knjige???! Kada su im u julu '99 poslednji put upali u kucu i videli da one još nisu otisle, razbesneli su se i teško pretukli i povredili i
njihovu staru majku, i Santipu, a sto je najstrasnije - i paralizovanu od rođenja Lili, kojoj su slomili tri rebra, grudnu kost, donju vilicu. Staroj majci su slomili jednu nogu i ruku, a Santipu su tako prebili da je sva bila crna. spasili su ih grcki pripadnici Kfor kada su slučajno naisli. od tada, Kfor je napravio bunker u njihovom dvoristu i cuvao ih je sve do 18. marta 2004. njihova kuca je postala centar za preostalih 25 srba koji su ostali u Urosevcu. svi sastanci su tu održavani. Lili prica engleski, pa je ocigledno nekom zasmetalo to što je svedocila istinu o mucenickom stradanju srba iz Urosevackog kraja. zato je, izgleda, americki Kfor 18. marta nasilno izbacio njih tri iz kuce, navodno da bi ih evakuisao od gomile albanaca koja je krenula da im zapali kucu. One su se branile, i pokusavale da se odupru amerikancima, sto im nije uspelo. Amerikanci su ih izneli na rukama, i dok su ih izvodili, doleteo je kamen iz gomile i slomio na tri mesta Lilinu paralizovanu nogu. odveli su ih u grcki kamp, i 5 dana odbijali da odvedu Lili u specijalnu bolnicu u Bondstilu „da se ne bi zamerili albancima”, kako ona kaže. Kuca im je do temelja spaljena, sve je unisteno, nisu uspele čak da uzmu nijednu fotografiju, zbog čega najviše pate. Trenutno su u njihovom dvoristu izgradjene tri zgrade - potpuno bespravno. one su i dalje u grckom kampu i zahtevaju da se vrate. Naravno, nikom ne pada napamet da srusi te bespravno podignute zgrade. Njih tri nemaju nikog svog na ovom svetu, a stara majka slovenka je trenutno pod velikim stresom i place bez prestanka zato što je čula da Slovenija podržava nezavisno Kosovo. Amerikanka, Dzuli koja je slusala njihovu pricu, nije prestala da place. Ostao sam bez reci, jer me je njihova sudbina jako pogodila. Gledajuci Lili, to nevino stvorenje koje nikad nije ustalo iz invalidskih kolica, a toliko je propatila njeno lice je bukvalno lice andjela. odavno nisam video tako lepo i produhovljeno lice...
| |||