Немачка абецеда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
хм...
Ред 5:
-{A/a, B/b, C/c, D/d, E/e, F/f, G/g, H/h, I/i, J/j, K/k, L/l, M/m, N/n, O/o, P/p, Q/q, R/r, S/s, T/t, U/u, V/v, W/w, X/x, Y/y, Z/z}- и умлаутизовани вокали -{Ä/ä, Ö/ö и Ü/ü}-.
 
На све ово додаје се и тзв. оштро С или [[есцет]] (-{ß}-) - словни знак настао првобитно из [[лигатура|лигатуре]], да би се касније кроз [[готица|готицу]] примењивао за удвојена два словна знака "с" (-{ss}- или -{sz}-). Куриозитет представља чињеница да се он данас сматра застарелим и да се, иако је званично у употреби, у [[Швајцарска|Швајцарској]] уопште и не употребљава, а све мање људи зна тачно када се он и користи. Забуна је настала поготово од реформе немачког правописа, средином деведестих година. Овоме треба додати и чињеницу да се есцет јавља само при писању малим словина. Дакле у насловима исписаним [[мајускула|мајускулом]] есцет замењују два "с". Дакле: -{schließen}- -{vs.}- -{SCHLIESSEN}-.
 
== Умлаутизовани гласови -{ä}-, -{ö}-, -{ü}- и њихово бележење ==