Отроци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{почетник|15|04|2010}}
Ријеч отрок (множина отроци) је у нашој историографији изазивала велике расправе. Многи велики историчари су се спорили око значења ријечи отрок и њене улоге у [[Историја Србије у средњем веку|средњовјековној Српској држави]]. Једни су тврдили да су отроци [[роб|робови]] док су други то оповргавали, и једни и други су имали аргументе за своје тврдње.
Душанов Законик је током XIX и XX вијека доживио више превода (њемачки, енглески, француски, пољски, руски и др), али је тек у новије вријеме преведен на савремени српски језик. Никола Радојчић се прихватио тог незахвалног посла. Нашао је мјеру за стари стил и језик, међутим направио је и неке превиде, тако је ријеч дијак превео као ђак, а ријеч отрок као роб. На овом преводу отрок једнако роб новија му је историографија највише замјерила. Неоспорно је да су отроци најбесправнији друштвени слој у Српској средњовјековној држави, али то није било нужно значење и поистовјећивање са робом. У прилог теорији да су отроци робови иде и чињеница да они нису имали лична права. Члан 72. Душановог Законика предвиђа да се сваком ко невољан дође на царев двор учини правда сем отроку властеоском. Такође отроци су у вјечној баштини властеле. Теодор Тарановски је из свега овог извукао закључак „Човјек који је предмет својине неког другог човјека, не може да се сматра никако другачије него као роб. Дакле отроци су робови.“
| |||