Википедија

Шпанци — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене Iadrian yu (разговор) на последњу измену корисника Xqbot
Ред 1:
{{narodнарод|
|име=Шпанци
|ime=Španci
|slikaслика=[[SlikaСлика:Spanish people - mosaic.PNG|300п]]
|упопулација=око 135 милиона
|upopulacija=oko 135 miliona
|region1регион1 = okoоко 44.708.964 (januarјануар 2006.)
|језик = [[Шпански језик|шпански]], [[Каталонски језик|каталонски]], [[баскијски језик|баскијски]], [[галицијски језик|галицијски]].
|jezik = [[Španski jezik|španski]], [[Katalonski jezik|katalonski]], [[baskijski jezik|baskijski]], [[galicijski jezik|galicijski]].
|религија=[[Католицизам|римокатолици]] и [[Атеизам|атеисти]].
|religija=[[Katolocizam|rimokatolici]] i [[Ateizam|ateisti]].
|група=[[Романски народи]]
|grupa=[[Romanski narodi]]
}}
'''Шпанце''' ({{јез-ес|españoles}}) чине [[Романски народи|романски народи]], настањени на територији државе [[Шпанија|Шпаније]], при чему ријеч Шпанац дефинише припадника шпанске нације и не односи се на етничко поријекло, јер је данашња шпанска нација резултат специфичних геополитичких и историјских околности. Ипак Шпанац у ужем смислу може значити и етнички [[Кастиљанци|Кастиљанац]].
 
[[Шпански језик]], који је доминантни језик Шпаније, је познат и као кастиљански језик. Тај језик је оригинално из [[Кастиља|Кастиље]], а данас га прича цела [[Шпанија]] (укључујући и билингуалне становнике), па пошто је шпански језик уствари кастиљански, онда се и Кастиљанци могу сматрати "правим" Шпапанцима. Ипак ова подела на "праве" и "неправе" Шпанце је погрешна, јер шпански индентитет није везан само за Кастиљанце и кастиљански језик, већ се односи на све романске становнике у данашњој ''Краљевини Шпанији''. Сличан случај је и код [[Французи|Француза]], који такође имају своју "праву" етничку групу по којој је назван [[француски језик]], али је у ствари француска нација састављена и од осталих народа као што су [[Бретонци]], [[Окситанци]], [[Бургундијци]] итд.
'''Španci''' ({{jez-es|españoles}}) ili '''Španski narod''' konstituiše jednu od Evropskih nacija i authotonu populaciju na [[Pirinejsko poluostrvo|Pirinejskom poluostrvu]] koje se nalazi u jugo-zapadnom delu Evropskog kontinenta. Današnja španska nacija rezultat je specifičnih geopolitičkih i istorijskih okolnosti reflektujući kompleksnu istoriju Španije. [[Španija]], u svojim trenutnim granicama je formirana od broja predhodnih drzava na kraju 15. veka kao rezultat [[Rekonkista|Rekonkiste]] i Kastiljskog rata. Zvanični jezik , španski (español ili castellano), je baziran na jednom od starih Kastiljskih dijalekta. Osim Baskijskog jezika, svi ostali jezici u Španiji pripadaju grupi [[Romanski jezici|Romanskih jezika]]. Značajna populacija sa španskim poreklom, rezultat španske emigraciee, takođe postoje i u drugim delovima sveta, pre svega u Latinskoj Americi. Veći deo ove grupe se sastoji od varijanti kombinovanog nasleđa (Indijanaca, Španaca, drugim evropskim i / ili Afrike). Mnoge karakteristične grupe Hispanosfere pominju se pod demografijom [[Južna Amerika|Latinske Amerike]] i iz [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] perspektive, kao Hispanjolci i Latino Amerikanci.
{{клица-народ}}
 
 
== Istorija naroda ==
 
 
Naјranija naselja modernog čoveka u Španiji bili su Paleolitski ljudi koji su naselili Pirinejsko poluostrvo već pre 35.000-40.000 godina. U današnje vreme veruje se da su Iberijani stigli ili razvijali u regionu između 4.i 3. veka pre Hrista, u naseljima koja su se nalazila duž mediteranske obale. [[Kelti]] su naselili Španiju tokom [[Gvozdeno doba|gvozdenog doba]]. Neka od tih plemena u severno-centralnoj Španiji, koja su imala kulturni kontakt sa Iberijancima, nazivaju se Celtiberiansi. Pored njih, grupa poznata kao Tartesiansi , kasnije Turdetanijansi naseljavaju Jugozapadnu Španiju i veruje se da su razvili posebnu civilizaciju feničanske kulture. [[Fenikija|Feničani]], Grci i Kartaginjani su sukcesivno naseljavali mediteransku obalu i osnovali trgovinske kolonije tokom perioda od nekoliko vekova. [[Drugi punski rat|Drugi Punski rat]] između Kartagine i [[Rimska republika|Rima]] uglavnom se vodio oko teritorija danasnje Španije i [[Portugal|Portugala]].<ref>http://www.arkeotavira.com/Mapas/Iberia/Populi.htm</ref>
 
 
[[Rimska republika|Rimska Republika]] je aneksirala Iberiju u 2. veku pre nove ere i transformisala većinu regiona u seriju [[Latinski jezik|latinskog govornog područja]]. Kao rezultat rimske kolonizacije, većina lokalnih jezika, izuzev baskijskog, potiču iz Vulgarnog latinskog jezika koji je korišćen u Hispaniji (Rimska Iberija), koja je evoluirala u savremeni jezik Iberijskog poluostrva, uključujući Kastiljski, koji je postao objedinjavajući jezik Španije, sada poznat u mnogim zemljama kao Španski. Hispanija je postala važan deo Rimskog carstva odakle dolaze značajne istorijske ličnosti kao što su [[Trajan]], [[Hadrijan]], [[Seneka Filozof |Seneka]] i Kuintilian.
 
 
Germanski [[Vandali]] i njihovi podređeni Iranski Alani naselili su se oko 409. godine. Veruje se da su upravo Vandali dali ime regionu (Andaluzija) koji prema jednoj od teorija nosi ime od Al-Andaluz (Arapsko ime Iberijskog poluostrva). Vandali su raseljeni u severnoj Africi od strane drugog [[Germani|germanskih plemena]], [[Vizigoti|Vizigota]], koji su osvojili region oko 415. godine i tri veka predstavljala dominantnu silu u regionu. Iberijsko-Rimska kultura je kasnije romanizovala Vizigote i ostala plemena. Druga germanska plemena Svevi (uključujući i Buri) naselili su se otprilike u isto vreme kad i Vandali u zapadnoj rimskoj provinciji Galiciji, kraljevstvo koje je postojalo do kraja 6.veka kada je integrisano od strane Vizigota.
 
== Srednji Vek ==
 
 
711. godine Pirinejsko poluostrvo je napadnuto od strane Muslimana, uglavnom Berbera, popularno poznati kao [[Mavri|Mavari]] koji su osvojili skoro celo poluostrvo osim Kraljevine Asturije u samom severnom delu regiona koji su bili proterani 1492. godine. Ovi muslimanski osvajači su uglavnom berberskog porekla, sa istaknutim arapskim plemenskim vođama gde se lokalno stanovništvo konvertuje do te mere da u određenim periodima u vremenu muslimana prevazilatilo i samo hrišćanstvo. Muslimani hispanijskog porekla bili su poznati kao Muladini ili Muvalladini na arapskom, "oni koji su rođeni sa stranim poreklom" .
U 10. Veku dogodila se velika konverzija hrišćana, tako da Muladini čine većinu stanovništva islamske Španije do kraja veka.<ref>http://libro.uca.edu/ics/ics5.htm</ref>
 
 
Muslimanska Iberija je poznata kao Al-Andaluz. Na kraju, većina [[Muslimani|Muslimana]] i [[Jevreji|Jevreja]] su ili prešli u katoličanstvo, ili proterani posle hrišćanskog oslobađanja IberiJskog poluostrva (Rekonkvista). Između 1609 i 1614, oko 300.000 Moriskosa - novi hrišćani koji su nastavili da govore, pišu, i da se oblače kao Muslimani bili su nasilno proterani iz ŠpaniJe.<ref>http://www.britannica.com/EBchecked/topic/392401/Morisco</ref> 842. godine druga grupa germanskih plemena, [[Vikinzi]] ili Norsemeni, napali su poluostrvo. Oni su napali [[Kadiz]] 844. godine.
 
 
Ujedinjenje hrišćanskog kraljevstva [[Kastilja|Kastilje]] i Aragon i osvajanje Granade dovelo je do formiranja španske države kakvu znamo danas i tako doprinelo razvoju španskog identiteta u obliku jednog naroda. [[Kanarska Ostrva|Kanarska ostrva]] su imala domorodačkog stanovništva zvanog Guančani čije je poreklo još uvek predmet diskusija među istoričarima i lingvistima.
 
== Emigracija ==
 
 
U 16.Veku 240.000 Španaca naselili su američke luke. Oko 450.000 se pridružilo u sledećem veku.<ref>http://www.millersville.edu/~columbus/data/art/AXTELL01.ART</ref> Od osvajanja [[Meksiko|Meksika]] i [[Peru|Perua]] ova dva regiona su postali glavna destinacija Španskih doseljenika u 16. veku.<ref>http://www.let.leidenuniv.nl/history/migration/chapter53.html</ref> U periodu od 1850-1950, 3.5 miliona Španaca krenulo je za obe Amerike, posebno Argentinu, Urugvaj i Meksiko<ref>http://www.radiomundial.com.ve/yvke/noticia.php?16783</ref>, [[Brazil]], [[Čile]], [[Venecuela|Venecuelu]] i [[Kuba|Kubu]].<ref>http://www.migrationinformation.org/Profiles/display.cfm?id=97</ref> Od 1840 do 1890, čak 40.000 ljudi je emigriralo sa Kanarska ostrva u Venecuelu.<ref>http://www.personal.psu.edu/faculty/j/m/jml34/Canary.htm</ref> 94.000 Španaca odlučio da ode za [[Alžir]] u poslednje godine 19. veka dok je 250.000 Španaca već živelo u [[Maroko|Maroku]] na početku 20. veka.<ref>http://www.migrationinformation.org/Profiles/display.cfm?id=97</ref>
Do kraja španskog građanskog rata, oko 500.000 španskih republikanaca su prešli granicu u [[Francuska|Francusku]].<ref>http://news.bbc.co.uk/2/hi/programmes/from_our_own_correspondent/2809025.stm</ref> Od 1961 do 1974 oko 100.000 Španaca je emigriralo svake godine.<ref>http://www.migrationinformation.org/Profiles/display.cfm?id=97</ref>
 
== Reference ==
{{reflist}}
 
[[Категорија:Шпанци|*]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шпанци”