Отроци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
Ријеч отрок (множина отроци) је у нашој историографији изазивала велике расправе. Многи историчари су се спорили око значења ријечи отрок и њене улоге у [[Историја Србије у средњем веку|средњовјековној Српској држави]]. Једни су тврдили да су отроци [[роб|робови]] док су други то оповргавали, и једни и други су имали аргументе за своје тврдње.
[[Душанов законик]] је током -{XIX}- и -{XX}- вијека доживио више превода (њемачки, енглески, француски, пољски, руски и др), али је тек у новије вријеме преведен на савремени српски језик. Никола Радојчић се прихватио тог незахвалног посла. Нашао је мјеру за стари стил и језик, међутим направио је и неке превиде, тако је ријеч дијак превео као ђак, а ријеч отрок као роб. На овом преводу отрок једнако роб новија му је историографија највише замјерила. Неоспорно је да су отроци најбесправнији друштвени слој у [[Историја Србије у средњем веку|средњовјековној Српској држави]], али то није било нужно значење и поистовјећивање са робом. У прилог теорији да су отроци робови иде и чињеница да они нису имали лична права. Члан 72. [[Душанов законик|Душановог
Ропство није било непознато у [[Средњи вијек|средњем вијеку]]. Зна се за [[роб|робове]] у приморским крајевима и градовима. Међутим отроци су се разликовали од њих. Ни једни ни други нису имали личне слободу, али отроци су се у обавезама изједначавали са меропсима. О томе свједочи 67. Члан Душановог
Према томе израз отрок је временом попримила различита значења. У нашим средњевјековним документима најчешће се подразумијевају насељеници без личних права али често и људи којима њихови господари повјеравају важне дужности. Стога као такву ријеч отрок уопште није требало преводити.
|