Сфрагистика — разлика између измена

Сфрагистика ([[грчки језик|грч]]: σφραγις – сфрагис, печат)<ref>Б. Змајић, Хералдика, Сфрагистика, Генеалогија, [[Загреб]] [[1971]],ст 61</ref> је наука о развитку, изради и употреби печата на повељама и списима. Она је у уској вези са осталим [[Помоћне историјске науке|помоћним историјским дисциплинама]], посебно са [[Хералдика|хералдиком]] јер се на највећем дијелу печата налазе ликови грбова са натписом. Такође је још у уској вези и са : [[Дипломатика|дипломатиком]], [[Нумизматика|нумизматиком]] и [[Генеалогија|генеалогијом]].

 

Употреба печата позната је још из [[Антика|антике]]. Оријентални народи су их користили, а касније су од њих преузели [[Стари Грци]] и [[Римљани]]. Од Грка и Римљана у V вијеку печате примају [[Германи|германски народи]], а преко њих се употреба печата шири на цијелу Западну и Средњу Европу. Почетком VI вијека почеле су се печатити исправе од [[пергамент]]а што је поспјешило даљи развој печата. Од VIII вијека печат постаје општи знак овјере и потврде исправа свих тадашњих западноевропских и средњоевропских владара те [[Византија|византијских]] царева и римских папа. У Србији употреба печата јавља још у време династије [[Династија Немањића|Немањића]] у XIII вијеку. Ти печати су били прво царско-цизантијског типа да би до XV вијека попримили све карактеристике западноевропских печата.

 

Разликујемо неколико врста печата :

* велики печат

 

==Литература==

 

==Референце==