Уруми — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Уруми''' је [[егзоетноним]], коришћен од стране [[Туркијски језици|туркојезиних]] [[Турски народи|народа]] ([[Турци]], [[Татари|Кримски Татари]]) да означи грчко становништво муслиманских држава, пре свега [[Османско царство|Османског царства]] и полуострва [[Крим]]а. У савременој етнографији урумима или
Термин ''урум'' потиче од [[Арапски језик|арапске речиц]] ''рум'', у значењу ''[[Римљани]]н, [[рим]]ски'', а касније ''[[визант]]ијски'' (источно-римски) и грчки. Термин ''урум'' данас као сопствено име користе две субетничке групе Грка:
Ред 5:
*[[Цалски Грци]], који се служе [[Турски језик|цалским дијалектом турског језика]] и живе у [[Грузија|Грузији]]
Историјски, [[крим]]ски [[Грци]] били су представљени двема групама — гркојезичним ''Румејама'' и туркојезичним ''Урумима'' (познатим и као Гркотатари). Обе групе су вековима насељавале Крим, али је друга скупина, прошла кроз низ социјалних и културних процеса као резултат којих су примили [[Татарски језик|кримско-татарски]] као свој матерњи језик.
Током историје представљали су изоловану етничку заједницу и нису се насељавали у местима где су живели Румеји, без обзира на заједничко порекло. За разлику од школа на понтијском грчком, језику који су говорили Румеји, урумских школа у Украјини никада није било. По оцени турколога Николаја Баксакова, [[1969]]. године било је око 60.000 људи који су се служили урумским као матерњим језиком. По свеукрајинском попису 2001. године, од 77.516 Грка [[Доњецка област|Доњецке области]] свега 112 нису навели грчки, руски или украјински као свој матерњи језик.
| |||