Михаљ Силађи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 20:
Ондашње становништво, [[Секељ]]и, и властодршци су га дочекали раширених руку, за разлику од тамошњих [[Саси|Саса]] којима он баш и није био добродошао.
 
Док је у свим осталим крајевима постепено учвршћивао своју власт, Михаљ Силађи је имао у [[Бистрица (Румунија)|Бистрици]], једним од центара куће Хуњадијевих, пуно проблема и није добио очекивану подршку а и иницијалну,почетну подршку коју је добио од Секеља и локалних властодржаца, постепено је постепено губио. Улагао је доста напора и политичког труда да учврсти свој положај, покушавао је да успостави добре односе чак и са старим противницима, међу којима и са [[Сентмиклоши ПонграцомПонграц]]ом (-{''Szentmiklósi Pongrác''}-), са којим је склопио уговор о међусобној сарадњи. У свим овим политичким смицалицама чак је и краљ морао да реагује да би донекле смирио ситуацију у краљевству и сазвао је краљевски савет у престоници [[Братислава|Братислави]] (-{''Pozsony''}-).
 
У свим овим, за Михаља ''домаћим'' неприликама, ј ош је дошао и у сукоб са Турцима али је на његову срећу те минималне турске снаге везира Мухамеда је потукао у бици у околини данашњег [[Београд]]а, тада тврђаве [[Калимегдан]]а. Али највећа опасност Михаљу је вребала од [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]] и грофа [[Улрих III Цељски|Улриха III Цељског]], рођака мађарског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Сигисмунд]]а, који су константно или били инертни према њему или му радили о глави, да би ослабили његову власт и тиме ојачали власт Мађарског краља. Чак је и једном приликом, док је био у посети Београду, била организована сачекуша на Михаља од стране Ђурђа Бранковића, али се Михаљ пуком срећом извукао и спасао се бегом, док је том приликом његов брат Ласло Силађи (-{''László Szilágyi''}-) који је био управитељ града Београда у то време, подлегао ранама.