Париски мировни уговори 1947. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{превод}}
'''Мировна конференција у Паризу''' се одржавала од [[29. јул]]а до [[15. октобра]] [[1946]]. године, а резултовала је с '''Париским мировним уговорима''' потписанима [[10. фебруар]]а [[1947]]. На конференцији су [[Савезници]], прије свега [[САД]], [[Уједињено Краљевство]], [[Француска]] и [[Совјетски Савез]] као побједници у [[Други светски рат|Другом светском рату]] преговарали о детаљима мировних уговора с [[Италија|Италијом]], [[Румунија|Румунијом]], [[Мађарска|Мађарском]], [[Бугарска|Бугарском]] и [[Финска|Финском]].
 
Према одредбама уговора [[Италија|Италији]], [[Румунија|Румунији]], [[Мађарска|Мађарској]], [[Бугарска|Бугарској]] и [[Финска|Финској]], је омогућено да као суверене државе поновно стекну статус међународног правног субјекта и да се кандидиују за чланство у [[УН|Уједињеним нацијама]]. Уговорима је регулисано плаћање ратних репарација, обвезивање на поштивање права националних мањина у државама потписницама, крај Италијанске колонијалне владавине у Африци и територијане промјене на границама између Италије и Југославије, Мађарске и Чехословачке, Мађарске и Румуније, Совјетског Савеза и Румуније, Румуније и Бугарске, Италије и Француске и Совјетског Савеза и Финске.
 
Уговори одређују да у земљама потписницама морају бити: ''„предузете све мере које ће осигурати да све особе под (њиховом) јурисдикцијом буду заштићене, без дискриминаторних одредби на темељу расе, спола, језика или релгије, затим да постоји поштивање људских права и свих темељних слобода појединца, укључујући и слободу говора, штампе и исповедања религије, политичког организовања и јавног окупљања.“'' Свака земља потписница мора предузети потребне кораке како би спречила поновно настајање [[Фашизам|фашистичких]] или других политичких, војних или полувојних организација, чија је намјера ускраћивање [[демократија|демократска]] права грађана.
 
==Ратне репарације==
Проблем [[ратне репарације|ратних репарација]] се доказао као један од најтежих које се појавио у послератним условима. Совјетски савез, земља која је најтеже погођена ратом, је сматрала да полаже право на максималне могуће исплате од свих непријатељских земаља у рату, са изузетком Бугарске, која је сматрана најсимпатичнијом од свих бивших непријатељских републиика. У случајевима Румуније и Мађарске, реперације су биле веома високе и нису биле ревидиране.
The [[war reparations|war reparation]] problem proved to be one of the most difficult arising from post-war conditions. The Soviet Union, the country most heavily ravaged by the war, felt entitled to the maximum amounts possible, with the exception of Bulgaria, which was perceived as being the most sympathetic of the former enemy states. In the cases of Romania and Hungary, the reparation terms as set forth in their armistices were relatively high and were not revised.
 
Финска је једина држава која је у потпуности исплатила ратне репарације.