Париски мировни уговори 1947. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: ro:Tratatele de pace de la Paris (1947) |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Мировна конференција у Паризу''' се одржавала од [[29. јул]]а до [[15. октобра]] [[1946]]. године, а резултовала је с '''Париским мировним уговорима''' потписанима [[10. фебруар]]а [[1947]]. На конференцији су [[Савезници]], прије свега [[САД]], [[Уједињено Краљевство]], [[Француска]] и [[Совјетски Савез]] као побједници у [[Други светски рат|Другом светском рату]] преговарали о детаљима мировних уговора с [[Италија|Италијом]], [[Румунија|Румунијом]], [[Мађарска|Мађарском]], [[Бугарска|Бугарском]] и [[Финска|Финском]].
Према одредбама уговора [[Италија|Италији]], [[Румунија|Румунији]], [[Мађарска|Мађарској]], [[Бугарска|Бугарској]] и [[Финска|Финској]], је омогућено да као суверене државе поновно стекну статус међународног правног субјекта и да се кандидиују за чланство у [[УН|Уједињеним нацијама]]. Уговорима је регулисано плаћање ратних репарација, обвезивање на поштивање права националних мањина у државама потписницама, крај Италијанске колонијалне владавине у Африци и територијане промјене на границама између Италије и Југославије, Мађарске и Чехословачке, Мађарске и Румуније, Совјетског Савеза и Румуније, Румуније и Бугарске, Италије и Француске и Совјетског Савеза и Финске.
Уговори одређују да у земљама потписницама морају бити: ''„предузете све мере које ће осигурати да све особе под (њиховом) јурисдикцијом буду заштићене, без дискриминаторних одредби на темељу расе, спола, језика или релгије, затим да постоји поштивање људских права и свих темељних слобода појединца, укључујући и слободу говора, штампе и исповедања религије, политичког организовања и јавног окупљања.“'' Свака земља потписница мора предузети потребне кораке како би спречила поновно настајање [[Фашизам|фашистичких]] или других политичких, војних или полувојних организација, чија је намјера ускраћивање [[демократија|демократска]] права грађана.
==Ратне репарације==
Проблем [[ратне репарације|ратних репарација]] се доказао као један од најтежих које се појавио у послератним условима. Совјетски савез, земља која је најтеже погођена ратом, је сматрала да полаже право на максималне могуће исплате од свих непријатељских земаља у рату, са изузетком Бугарске, која је сматрана најсимпатичнијом од свих бивших непријатељских републиика. У случајевима Румуније и Мађарске, реперације су биле веома високе и нису биле ревидиране.
Финска је једина држава која је у потпуности исплатила ратне репарације.
| |||