Ђакова буна — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 10:
Милоје Ђак се није задовољио голим обећањима, већ је [[29. јануара]] са четом дошао дошао у [[Смедеревска Паланка|Паланку]] и позвао народ на окуп, а свог брата Милића је послао преко [[Морава|Мораве]] да подигне буну у [[Пожаревац|Пожаревачкој нахији]]. Буна је брзо захватила, Смедеревску, [[Крагујевац|Крагујевачку]], [[Београд|Београдску]] и Пожаревачку нахију.
 
Побуњени народ по Ђаковом позиву кренуо је за [[Топола|Тополу]], где се окупило око 5.000 људи, међу којима је поред сељака било доста трговаца, свештеника и кметова. Скуп у ТоолиТополи имао је карактер прве општенародне скупштине у Србији, сазване и одржане против воље власти. На скупштини су дошле до изражаја различите тенденције и под утицајем људи које су старешине убациле да одвраћају народ од буне, вођство је започело преговоре.
 
Кнезу Милошу је са скупштине [[1. фебруара]] упућен акт у коме се тражентражи да се укине „кнежевски зулум“, смање порези и друге дажбине, забрани кулучење старешинама и врате народу политичка права и самоуправа.<ref>Енциклопедија Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб 1984. том 3 стр. 724</ref>. У свом одговору кнез Милош је оптужио Ђака за везу с Турцима[[Турци]]ма, навео да су то захтеви шаке незадовољника и претио побуњеницима војском.
 
Скупштинским актом од [[2. фебруара]] одговорено је да су на скупштини окупљени преставници свих 12 нахија и да су то захтеви народа целе Србије. Кнез Милош је сакупио нешто војске, која је под [[Томо Вучић-Перишић|Томом Вучићем-Перишићем]] стигла већ 2. фебруара на положаје према побуњеницима.