Балканска језичка заједница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Исправке размака
Ред 68:
Данас, најприхваћенија је теорија што ју је успоставио пољски научник Zbigniew Gołąb. Она се састоји у томе да нису све особине с истог извора и да је утицај међу језицима био реципрочан: неке од њих могу да се прате из латинског језика, словенских или грчких језика, док друге, нарочито особине које имају само румунски, албански, македонски и бугарски, могу да се објасне помоћу субстратума који се сачувао након романизације (у случају румунског) или словенизације (у случају бугарског). На албански су утицали и латински језик и словенски језици, али је такође задржао многобројне првобитне особине.
 
Један аргумент који иде у прилог "теорији о више извора" је да је бурна [[Историја Балкана|историја Балкана]] терала различите групе да се селе на места која су насељавали људи који су говорили други језик. Овакве мале групе би биле брзо асимиловане и понекад су остављале обележја у језику који су усвајали. Друга идеја је да је, пре модерног доба, вишејезичје на Балкану било често и да се промена у једном језику брзо ширила у друге језике.
 
Аргумент који подржава овај поглед је да се језици са највише "балканизама" налазе у областима где су људи једног језика били у контакту с људима других језика.