Београдски метро — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Граматичке и(ли) правописне грешке |
м Исправке размака |
||
Ред 22:
=== Студија из 1968. ===
[[1968]]. године је објављена студија којом је руководио [[Саво Јањић (инжењер)|др.инж. Саво Јањић]] и у којој је предложен први целовит концепт метроа, који је предвиђао три линије укупне дужине приближно 33 -{km}-, које би повезивале 35 станица.<ref name="ekonomist0304">[http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em200/sic/sic7.htm ''Лаки метро: Тежак испит''], Биљана Корица Вукајловић, „Економист“ бр. 200, 22. март 2004. Приступљено 25.09.2007.</ref><ref name="janjic">''Јањић'', стр. 98–104 и план мреже.</ref>
<div align=center>
{| class="prettytable"
Ред 42:
</div>
[[Слика:MetroStudija68.svg|мини|500п|десно|Предлог будуће мреже метроа у Београду изнет у студији из 1968.]]
Предвиђено је да би линије -{A}- и -{B}- пратиле најоптерећеније саобраћајне правце. Линија -{C}- је замишљена у почетку као краћа попречна веза између ове две линије и са њеном градњом би се почело тек по завршетку изградње прве две линије, а потом би се ширила ка густо насељеним стамбеним деловима града, [[Баново брдо|Бановом брду]] и [[Карабурма|Карабурми]]. За линију -{B}- је предвиђена станица код тада предвиђене локације за нову главну путничку железничку станицу на простору код [[Аутокоманда|Аутокоманде]] (она је касније померена у [[Железничка станица Београд Центар|Прокоп]]). Међустанична растојања
Линија -{A}- ишла би са једног краја града на други, повезивала његове најгушће насељене делове и у њу би се сливали и од ње одвајали најгушћи токови путника. Тунел би се водио плитком трасом дуж тадашњег [[Булевар краља Александра|Булевара револуције]] и даље до станице Ташмајдан, а затим дубоким тунелом све до излаза на нови савски мост у продужетку [[Немањина (улица у Београду)|Немањине улице]]. За део трасе од Вуковог споменика до Теразија је разматрана могућност вођења трасе даље дуж Булевара револуције, али је као вероватно повољније за изградњу одабрано решење којим би се траса водила 150–180 -{m}- северније испод Ташмајданског парка, углавном паралелно са Булеваром, са станицом Ташмајдан у тадашњој [[Београдска (улица у Београду)|Улици Бориса Кидрича]] (у близини факултета и спортских објеката) и у Таковској улици. На [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]] је предвиђено укрштање са линијом -{B}-, тако што би био изграђен вестибил за пролаз пешака испод нивоа улице, из којег је предвиђен улаз у станице метроа, и то најпре (ближе површини) станица линије -{B}- на коти 97,50, а затим станица линије -{A}- на коти 87,85. У истој станици предвиђено је и укрштање са трамвајским линијама које би ишле будућим базисним тунелом. Траса се затим извија јужно ка планираном мосту преко [[Сава (река)|Саве]] у продужетку Немањине улице, где су за излазак на мост размотрене су две могућности: у првој, где би се траса водила подземно све до [[Карађорђева (улица у Београду)|Карађорђеве улице]], констатоване су геолошке неповољности због кратког растојања од станице до моста и велике висинске разлике, док друга, једноставнија и јефтинија, где би се траса водила подземно само до Улице Гаврила Принципа, није даље студирана због естетско-урбанистичких недостатака. Студија је начелно разматрала и могућност пролаза метроа испод корита [[Сава (река)|Саве]] за коју се наводи да је, због неповољног састава тла, тежа за градњу (мада начелно изводљива) и економски неповољнија. По прелазу преко моста код Старог сајмишта, линија се, због карактеристика тла на Новом Београду, води плитким тунелом дуж тада предвиђене Немањине улице (данас [[Булевар Зорана Ђинђића]]) до [[Улица Тошин бунар|Тошиног бунара]], а затим тунелом кроз лесни масив Бежанијске косе и даље ка Земуну.<ref name="janjic" />
| |||