Билборд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: sk:Bilbord
м Исправке размака
Ред 29:
 
== Историјат билборда ==
Подаци говоре да је билборд најстарији облик комуникације, забележен још код старих Грка И Египћана, и то у облику плаката. Претече плаката налазе се у египатским папирусима, сумерским натписима, римским плочицама са обавештењима о гладијаторским и позоришним представама, средњовековним рукописима. Настанак плаката везује се за средину 15. века, јер се само тако могао добити текст у великом тиражу који се постављо на јавна места. Од самог почетка, власт је у штампаном тексту видела опасност равну открићу барута због чега је преузела право истицања плаката И завела строг надзор у тој области. У Француској 1534. године запрећено је јавним спаљивањем у граду онима који лепе плакате без дозволе и њиховим јатацима, а у Енглеској је 1568. године је донето наређење да право штампе имају само универзитети у Оксфорду И Кембриџу и град Лондон.
 
Нагли развој започео је средином 19. века када су поствљени први рекламни стубови предвиђени за велике формате. Част да на тај начин изложи своје радове у Паризу стекао је сликар и графичар Жил Шере. Као узор наметнуо му се плакат Фредерика Вокера "Жена у белом" који је због новог стила 1871. год. У Лондону изазвао велико одушевљење. Следећи тај начин, Шере је у великим композицијама славио женску лепоту, наглашавајући да воли велике формате нпр. 2,4 -{m}- јер на њих могу да стану фигуре жена у природној величини. За време " Belle époque " крајем 19. века многи озбиљни и угледни уметници придружили су се Шереу и билборд је доживео прво златно доба. Када је чувени сликар Анри де Тулуз – Лотрек 1891. године, по наруџбини директора "Мулен ружа" нацртао плакат где играчица Ла Гули у заносу игре открива белину доњег рубља, изазвао је велики скандал. "Лига за врлину и моралнос т маса" пожурила је да прекрије све примерке, али већ је било касно – поред улица плакат је освојио и наклоност публике. Тих година када је плакат стицао приврженике, неки уметници доживели су "кризу савести" и пристали су да им се на сликама допише назив неког производа и тај рад употреби у рекламне сврхе. На ту идеју први је дошао дирецтор предузећа "Пеарс' соап" који је убедио сликара Џона Милејза да уступи своје дело – портрет дечака који прави мехуриће од сапуниц-да би се њиме рекламирао сапун. Невероватан успех "Мехурића" подстакао је цртаче да понуде плакате са општом наменом, где је уз неутралну слику писало "Нечији џем" или "Нечије млеко", што је омогућавало купцу плаката да сам упише име свог производа или предузећа.
Ред 37:
== Предности оглашавања ==
# Оглас је доступан 24 сата дневно, седам дана у недељи;
# Могућност досезања младе и мобилне публике из бољестојеће скупине уз могућност циљног усмеравања локације плаката;
# Омогућено је покривање целог географског подручја;
# Имају најниже трошкове по изложености у поређењу с класичним медијима;
Ред 46:
# Тешко је измерити ко је и колико људи је видело оглас;
# Оглашавање путем билборда је толико популарно да су све атрактивније локације унапред резервисане;
# Због резервације површина и времена за прављење плаката, потребно је дуже планирање кампање;
# Због популарности често долази до загушености огласних површина те смањења запамћености поруке;
# Немогућност контроле над свим плакатима оставља могућност уништавања истих од стране хулигана;
# Како најчешће стоје поред пута, често одвлаче пажњу возачима. Зато су у неким државама слике провокативних девојка на билбордима строго забрањене;
 
[[Категорија:Реклама]]