Болнице у Народноослободилачком рату — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Граматика
м Исправке размака
Ред 7:
==Непокретне болнице==
 
Непокретне болнице које су се налазиле на слободној територији биле су у највећем броју случајева јавне тј. за њих је знало и њима се служило становништво из ближе и даље околине. Такве су болнице у почетку устанка па и касније у [[Србија|Србији]], [[Босна|Босни]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Хрватска|Хрватској]].
 
Болница у [[Ужице|Ужицу]] једна је од првих и веома значајних у [[1941]]. години. У њу су упућивани сви рањеници и болесници са слободне територије, тако да их је било 700—1.000 (укљућујући и болнице у [[Пожега|Пожеги]] и [[Чачак|Чачку]]). Ова блница евакуисана је крајем новембра на [[Златибор]].
Ред 27:
Болнице у саставу босанскопетровачког болничког басена оргонизоване су у другој половини 1942. у [[Босанска крајина|Босанској крајини]] већином као болнице одређеног профила (за тешке, лаке, заразне рањенике и болеснике, реконвалесценте итд. — болнице Орашевац, Јасиковац, Дринићи, Слатина, Шобутовац, Бјелај, Суваја, Скакавац, Смољане, Мишљеновац) укупног капацитета 1.000 до 1.500 лежаја.
 
Позната болница у [[Македонија|Македонији]] била је на планини [[Кожуф]]у — [[Влашки Колиби]]са хируршким (50—70 лежаја), интерним (30 лежаја), заразним одељењем и одељењем за оболеле од туберкулозе. У току завршних операција у централној Македонији [[1944.]] формира се у селима Горњи Врановци и Горње Јаболчиште болница Главног штаба НОВ и ПО Македоније, у којој је пружена помоћ више од 800 рањених и болесних бораца.
 
Тајне болнице грађене су првенство на просторима на којима, због већег броја непријатељских упоришта одн. комуникативности терена, нису могли применити други начини збрињавања повређених и оболелих. За њих је знао веома мали број људи, заправо само онолико колико је било неопходно за рад болнице, а рањеници и болесници су примани с посебним мерама предострожности (ноћу преко јавки кад их је преузимало болничко особље, дању са завезаним очима и сл.). Приликом изградње водило се рачуна да буду што је више могуће прилагођене околини, тако да се нису примећивале ни са удаљености од неколико корака, обично у шумама или на другим погодним местима.